Chapter 5

267 18 7
                                    

Sela je na klupu..
Gledala je oko sebe,ali nikog nije bilo..barem ne onog koga je ona očekivala.

Spustila je glavu malo niže.
Izgledala je razočarano..
U očima su joj se skupljale suze,ali nije plakala

Jako je želela pravu ljubav i nekog ko će je voleti,ali ko god je u nju bio zaljubljen ona u njega nije...možda je i sama kriva,da je nekom dala šansu,možda sad ne bi sedela sama na klupi,već u zagrljaju nekog lepog muškarca koji će život za nju dati
Ali ,tako joj je bilo suđeno,to je sudbina

Ustala je mrzovoljno sa klupe,krenula je u pravcu baka Graysine pekare..

Svaki njen korak izgledao je kao da jedva stoji na nogama,osećala je veliku tugu i želju za zagrljajem

Konačno je stigla do pekare i kad je odškrinula vrata,opet se začulo ,njoj poznato zvonce koje je visilo gore

Otišla je bliže prozoru i sela
,,Jennifer,dušo!" ljubazno je zacičila baka Grays

Vratila mi je osmeh na lice,učinila je da se moje rupice na obrazima ponovo vrate

,,Bako!" poletela sam joj u zagrljaj

,,Mila,šta ćeš da jedeš?"

Dvoumila sam se između pite sa sirom i slanog palačinka
Ali,pita sa sirom je jedinstvena i nju ništa ne može da zameni

,,Uzeću parče pite sa sirom i jednu CocaColu" savršena kombinacija

,,Evo,samo što sam je izvadila iz pećnice"
Stvarno,u pekari je tako lepo mirisalo da se širilo celom ulicom..
Ko ne bi odoleo..
Donela mi je tanjir sa pitom i staklenu flašu CocaCole u koju je stavila slamčicu..
Zna ona kako ja volim

Spustila je to na sto i sela za stolicu preko puta mene
Evo je,opet ispija kafu..
Sa kojim užitkom radi to?

,,Da li ti misliš da sam ja ružna?" odjednom sam upitala Grays koja se umalo nije zagrcnula kafom

,,To niko ne misli Jennifer..kako neko sa takvim očima i takvim licem može biti ružan?" upitala je začuđeno i sa blagim osmehom na licu

,,To misle momci..zašto ,ako sam toliko lepa, nemam momka?" bila sam uzrujana,besna

Pogledala me je sa tolikom toplinom u očima da sam se mogla istopiti

,,A to tebe muči..pa moraš da se strpiš draga...sve u svoje vreme..sigurno je tvoj princ na belom konju tu negde,ali ga ti ne primećuješ..ili ipak,primećuješ ga,ali ne slutiš na koji način te on gleda.. Znaš draga,ljubav je jako komplikovana.."

Raznežila sam se...takva sam ja..
Suza je krenula niz moj obraz..

,,Ne plači draga,takvo lepo biće ne sme da se nervira,te divne oči ne smeju da plaču,te pune usne ne treba da osete suze .. Nemoj se samo nervirati..sve će se vremenom složiti.."

Brisala je suze sa mog lica njenim mekanim rukama
Koliko je ja obožavam..učinila je da mi se samopouzdanje vrati nazad..sad sam jača nego ikad,barem malo jača

,,Hvala Vam,na ovim rečima..i pita je bila prelepa..ali sad moram kući na spavanje..umorna sam.."

,,Hajde draga i zapamti šta sam ti rekla.."
Opet ona toplina u očima

,,Ne brinite.."
Zagrlila sam je
krenula sam u stan
U moj topli krevetić koji je bio uvek tu za mene...
Koji zna za svaku moju prolijenu suzu ,svaku radost..

Napolju se spremalo nevreme,vetar je snažno duvao
Prozor u Jenniferinoj sobi počeo je da lupa
To ju je probudilo
Bila je besna..
Klimajući se,otišla je do prozora i iznervirano ga zatvorila,može se reći,zalupila
Stojala je par minuta kod prozora..oči su počele da joj se zatvaraju,ali ona se trgla..
Nešto je promrmljala samo i nastavila dalje

JUST DO ITDonde viven las historias. Descúbrelo ahora