Hello from the other side

Samo početak

Imam jedan veliki problem. Ne znam kako da počnem ovu priču. Kako se započinje neka priča? Od početka? A šta ako nema početak? Ili jednostavno ne možeš da ga se setiš.

Nikolu znam od prvog razreda osnovne škole. Verovatno smo se družili i tad,ali taj period mi je ostao apsolutno stran. Ne sećam se baš ničega,iako nije bilo toliko davno. Elem,tek od petog razreda sve počinje. Do kraja osmog smo bili najbolji drugovi,upisali smo istu srednju,idemo zajedno u odeljenje. Naizgled,zavidan odnos,prijateljstvo. No,nije baš tako. Propraćeno je nizom turbulencija koje su nas dovele do ovog danas. Pravo čudo je kad se obratimo jedno drugom. Što je žalosno.

On je dosta teška osoba,ali sam nekako znala da se nosim s tim. Možda smo bili mlađi,pa je bilo lakše,ne znam. Nije se mnogo družio sa devojčicama. Obraćao im se kad treba da prepiše na kontrolnom ili uradi domaći. Držao se muškog dela razreda i njihovih gluposti. Gledali su ga kao ' problematičnog ',što nije bio u bukvalnom smislu. Nije se bog zna šta interesovao za školu,ali nije imao loše ocene. Znao je da dobaci nešto na času,što je tad bilo slatko. Svi smo gledali sa divljenjem i nevericom kako on sme da odgovori nastavniku. Danas je to jako smešno. Ipak smo tad bili samo klinci.

Nikada se nisam uklapala u klasično društvo devojčica. Tračarenja,gledanje dečaka,uglavnom se svodilo na to. Nije mi bilo zanimljivo,tako da sam se družila sa dečacima. Zbog tog vremena koje smo provodili zajedno,Nikola i ja smo postali najbolji drugovi. Pored dosta teškog karaktera,bio je zaista dobar drug. Jedan od onih koje možeš pozvati u tri ujutru kada ti se ceo svet ruši,biće tu i saslušati. Bila sam srećna što sam imala osobu sa kojom mogu da pričam o svemu i da budem sigurna da to ostaje između nas.

Bila sam sigurna da takav prijatelj ostaje zauvek uz mene,ali dogode se neke stvari protiv kojih ne možeš ništa. Htela sam da ga sačuvam,nisam želela da mi ga ona oduzme. Nisam bila spremna da gledam kako ga polako obuzima. Nemoćno sam stajala dok ga je ona,svojim hladnim,belim rukama ščepala i odvukla sa sobom u ponor. Ona. Droga.

Ovako,ovo je moja prva priča ikada,haha. Upravo iz tog razloga je sve nabacano. Pišem šta mi u trenu padne na pamet. Nadam se,pošto sam nova u ovome,da nije toliko strašno. Svakako,svaki savet i kritika su dobrodošli.