"Nikada me nećete naterati na to!"- rekla je uplakanim glasom.
"Draga Andrea, moraš to da uradiš, odavno smo se dogovorili."- osećao se prezir u glasu njenih roditelja.
"Zar stvarno želite da me prepustite nekom čoveku a da ga ni ne poznajete?"
"Znaš da je to za tvoje dobro. Ako ne budeš htela to da uradiš, ideš u dom."
"Bolje će mi biti u domu nego pored čoveka kog ne volim." - suze su samo klizile iz njenih sivo-plavih očiju, niz rumene obraze, padajući na pod.
"Kako god ti želiš Andrea, ali ne zaboravi. Ovo je tvoj izbor."
Bila je iznervirana što je njeni roditelji teraju dalje od sebe. Nije ih volela. A i ko bi ih voleo? Oni su hteli da se odreknu od nje. Jer nije htela da pristane na ugovoren brak.
"Moj izbor? Naravno da je moj izbor. Pobogu imam 17 godina. Normalno da hoću što pre da odem iz ove kuće. Što dalje od vas. Ali ne u ruke nekom čoveku. Lakše će mi biti u domu za decu bez roditelja. Jer to sam ja. Od ovog trenutka ja sam dete bez roditelja."
Tada? Tada je razbesnela svoje roditelje toliko da je otac digao ruku na nju. Nije prvi put. Ali je definitivno poslednji. Jer ona odlazi.
Autor: tamaraap01
YOU ARE READING
TEEN FICTION 2015
RandomGlasanje traje od 28.11. do 28.12.2015. Srećno svim učesnicima! COPYRIGHT © 2015 by @balkanwrtingawards; all rights reserved