TEEN FICTION 2015

Srešćemo se opet

Dakle, ja se zovem Iva. Imam 17 godina i idem u srednju gimnaziju. Volim da crtam, ne volim da učim. Ocene mi nisu dobre.. I sad se sigurno pitate, zašto je upisala baš gimnaziju kad ne voli da uči? Odgovor je jednostavan. Moji roditelji su me naterali. Zapravo moja mama. Jer nemam oca. Otac mi je preminuo pre pet godina. Imala sam 12, ništa nisam znala. Ali sada znam dosta. Moj otac je ubijen. I ja ću se osvetiti onome ko je to uradio. Imali smo savršenu porodicu. On, mama, mladja sestra, stariji brat i ja.. ali on je otišao.. ona je imala 8 godina kada je preminuo.. sada ima 13.. izrasla je u devojku već. A brat? On je imao 15, sad ima 20. Otišao je na turneju sa Dzastinom Biberom. I on nas je ostavio.. Za njega smatram da je mrtav. Jer je otišao i život nam napravio još gorim. Jedva sklapamo kraj sa krajem. Ja radim, mama radi. Sestra ne može da radi, mala je. Tako da ona po ceo dan uči.

Da se vratim na temu, tata je u testamentu napisao da bi voleo da odem u gimnaziju i pravni fakultet. Meni taj pravni fakultet ne ulazi u glavu.

I majka je insistirala da upišem gimnaziju, pa sam upisala.

Moj otac je uvek pokušavao da nam sve obezbedi.

Sada?

Sada je vreme da ja preuzmem stvari u svoje ruke. Mama je sposobna i dalje za bilo šta. Jedva nas izdržava. Ali, eto. Ne znam ni što živim. U stvari znam. Živim da bih se osvetila ubici ili ubicama mog oca.

Dakle, ja sam Iva, imam 17 godina. Ispričaću vam priču. Moju priču.

Autor: tamaraap01