dEVIL (Harry Styles) •serbian translation•

Dva

Jako sam stisnula oči, pokušavajući da pobegnem od ovog košmara. Posle nekoliko sekundi, polako ih otvorim otkrivajući praznu sobu. Šta?

Srce mi je udaralo o grudi, šaljući adrenalin kroz mene. Ne znajući šta dalje da radim, polako sam sišla sa kreveta i uputila se ka vratima. Pritisnula sam prekidače za svetlo u hodniku ali nikoga nije bilo.

Gde je otišla ova dotična osoba? I da li je uopšte i bio neko ovde? Možda sam samo umislila. Ostavila sma te misli po strani. Bilo je više nego realno ovaj put. Krenula sam ka dnevnoj sobi, stiskajući svaki prekidač koji sam našla usput.

Nakon pretraživanja svake sobe i ormara u ovoj maloj kući, nisam našla nikoga. Sigurno ludim. Kako sam hodala ka svojoj sobi, začula sam kucanje. Momentalno sam se cela zaledila dok mi je disanje postajalo teško. Šta god da je, neću da petljam.

Otrčala sam brzo u svoju sobu, puzeći do kreveta, pokušavajući da zaboravim kucanje koje sam čula. Kako su minuti tišine prolazili, tako se moje srce smirivalo i mogla sam da se smirim.

Moje telo me je preklinjalo da spavam, ali mozak ne može da prestane da obrađuje figuru koju sam videla. Umišljam, nije ništa drugo. Nema nikoga u ovoj kući. Bez obzira koliko puta ja ovo ponovila sebi, mali deo mene je znao da je stvarno. Uskoro je moje telo dobilo bitku i utonula sam u san.

''Kao način vaspitanja, vrata treba otvoriti kada neko kuca.''

Uspravila sam dok su mi graške znoja lile sa čela. Razgledajući sobu, primetila sam da se zraci Sunca probijaju u moju sobu ali ja sam sama. Taj glas je bio tako stvaran. Čula sam tačno kod uha.

Bio je samo san, sigurna sam. (DOKLE?) Pokušala sam da se setim svog sna ali ništa. Samo jak i grub glas. Stresla sam se na to kako je njegov dah bio tik uz moj vrat.

Bacila sam prekrivače sa sebe i otišla pravo u kuhinju, proveravajući vreme na mikrotalasnoj. 7:33 ujutru. Savršeno, imam još dva sata do početka škole. Pa dobro, imam vremena za tuširanje. Osećala sam se odvratno jer su sva ona znojava tela od žurke bila na meni skoro.

Čim sam stala pod vruć tuš, moji mišići su se odmah opustili. Moja kožda srećno je primila prskanje vode, oslobađajući me svog onog stresa kroz koji sam prošla u prethodnih dvanaest sati.

Kako sam povukla nogavicu preko noge, oglasi se kucanje na vrata i krv u meni se zaledila. Odmah sam se setila one rečenice. Kucanje je postalo jače, drmajući me iz misli.

Brzim koracima sam došla do vrata, samo da ućutkam više ovu osobu. Kada sam proverila špijunku, poštar je stajao napolju. Čudno, nisam ništa naručila. Širom sam otvorila vrata, uputivši širok osmeh.

,, Dobar dan, gospodine.'' -prošla sam rukom kroz mokru kosu.

,, Tabitha Grey?'' -čovek je progovorio pružajući mi tablu za potpisivanje.

,, Ja sam.'' -brzo sam olovkom potpisala zadnju liniju pa mu vratila. Bez reči, dao mi je jednu malu kutiju u ruke i vratio se u kamion.

Pa, očito da nije raspoložen ujutru. Zureći u kutiju, zaključam vrata iza. Nema imena adrese odakle je poslato što me čini još više radoznalom. Odem u kuhinju i uzmem makaze, presecajući traku koja je čvrsto bila obmotana oko kutije.

Prsten je bio unutra sa porukom. Čim sam uzela prsten, zgrabila sam poruku i odmah je pročitala:

,, Drago mi što si otvorila vrata ovog puta.''

Prsten je pao na pod, moje ruke su gubile kontrolu. Brzo sam pogledala oko sebe tražeći figuru. Mislim da znam ko je ovo poslao. Nema nikoga, naravno. Gutajući teško, uzmem prsten sa poda.