Tri

220 22 4
                                    

Telo mi se počelo tresti, znoj me je oblio. Muzika koja je bila puštena pored mene dostizala je više tonove i naginjala se ka krešendu (postepeno pojačavanje). Moj um je pokušao da nađe prave reči dok sam ja uzaludno gutala ne postojeću pljuvačku u ovom mom, sada, suvom grlu.

''Šta hoćeš?'' Snašla sam se pa rekla. Mračna figura je odmahnula glavom i pružila korak u moju sobu, tako sam i ja uhvatila korak unazad.

''Molim te nemoj biti takva devojka. Kao one tipične devojke koje stalno gledaš po filmovima.'' Promrljao je sebi u bradu i onda sam tek shvatila otkud mi je glas poznat. Još uvek ne mogu da se setim kome je pripadao ali sam zvuk mi je terao strah u kosti. 

''Ti si mene stvarno posmatrao?'' Konačno sam ga pitala, sedajući na krevet. Ruke su mi poletele ka telefonu i za čas sam ugasila muziku. Zažalila sam jer sam ostala okružena stvarno teškom tišinom.

''Znam da si pokušavala da pričaš sebi kako nisam stvaran, ali oboje znamo da si lagala.'' Opet je ugrabio korak i tamo i ostao. Pokušala sam pažljivo da saslušam njegov glas, nadajući se da ću odnekle setiti ali ništa.

''Nisi stvaran. Ovo je samo običan san.'' Ponovila sam svoje reči iako sam znala da je u pravu. Sve je laž.

''Da li bi ti volela da ti dokažem da nije san?'' Pitao me je sa dozom ruganja u glasu.

''Kako bi to uradio?'' Nervozno sam progutala. Ako mi srce zaigra još jače, umreću od straha i to mi se čini primamljivo. Ne, večeras neću umreti. 

Začula sam mali kikot sa njegove strane kako mi se približavao. Pokušala sam da se pokrijem rukama ali me je u tom momentu nešto jako oštro udarilo u glavu i pala sam u san.


Glava mi je bubnjala kako sam se budila. Sigurno sam loše spavala. Bez razmišljanja sam se izvukla iz kreveta i otišla pod tuš.

Dok sam prala kosu, prsti su mi opipali povredu na glavi. Brzo sam uhvatila malo ogledalo i vratila se  nazad prebacujući kosu na drugu stranu. Našla sam samo jednu malu crvenu modricu u sredini.

Iznenada, celokupan događaj od sinoć mi se vratio u sećanje te sam jako vrisnula i ispustila ogledalo koje je se razbilo u milion parčića. Povukla sam zavesu gledajući da li je on još tu.

Nisam videla nikoga tako da sam brzo ugasila vodu i obukla se. Trčećim korakom sam zgrabila tašnu i ključeve i izletela napolje. Brzim pokretom ruke obrnem ključ i nagazim, vozeći do Hailee.

''Zašto si došla ovako rano?'' Progunđala je dok je otvarala vrata koja sam prethodno htela da razvalim od lupanja.

''Moram nešto da ti pokažem! Ovo, ovu stvar na mojoj glavi!'' Prošla sam pored nje i sela na kauč.

''Okej. Pokaži mi.'' Zatvorila je vrata za mnom i trkom došla do mene. Pomerila sam kosu sa rane baš kao što sam i uradila kad sam se tuširala. Hailee je uzdahnula.

''Neko je bio u mojoj kući sinoć i uradio mi ovo!'' Vikala sam dok sam vraćala kosu na prvobitno mesto.

''Jesi li zvala policiju? Znaš li kako izgleda?''

''Ne, nisam. Ni takođe ne znam kako izgleda.'' Prošaputala sam gledajući u svoje ruke.

''Zašto?'' Prekrstila je ruke preko grudi.

''Da sam zvala policiju, verovatno bi me povredio i pobegao do sledeće noći. Nisam mu videla lice jer mi je soba bila u mraku.'' Objasnila sam joj pa okrenula misteriozni prsten na ruci.

Kamu telah mencapai bab terakhir yang dipublikasikan.

⏰ Terakhir diperbarui: Dec 14, 2015 ⏰

Tambahkan cerita ini ke Perpustakaan untuk mendapatkan notifikasi saat ada bab baru!

dEVIL (Harry Styles) •serbian translation•Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang