Chikite

Part 4

Vaccijeva kuca je bila na nekih 45 min busom od hotela,tako da smo se uputile ka stanici i cekale autobus. Na stanici smo naravno razglabale o ponasanju direktora i njegovog iznenadne finoce.Na putu do tamo u autobusu smo srele neke ,,nase" lose momke u pokusaju. Jana i ja smo znale sve vrste ljudi,od onih u kancelarijama,preko cleanera i dishwashera pa sve do sitnih dilera(uglavnom nasih) kojima je prodavanje trave bilo part time zaposljenje.U svakom slucaju mi smo znale puno ljudi razlicitih nivoa,sa ovim nasim losim momcima smo bile posebno ok,jer-iako su to sitne ribice,bile su krupnije od nas,a nama su naravno i trebali neki takvi,cisto da nas ne diraju i maltretiraju...Medju sitnim dilerima koji su nam dvaput nedeljno davali po paketic najkvalitetnije trave,iz medicinskih razloga naravno,znale smo i lopove,znale smo sta rade,sta su odradili i sta ce raditi,ali smo se uvek pravile lude.Zatoo su nnas i voleli,mi smo bili ortaci u zenskom rodu... Nikada ih nismo osudjivale niti smo kad prepricavale stvari koje smo cule. Elem,decko koga smo srele bio je jako raspolozen i radoznao sto je islo na zivce. Uporno je hteo da zna gde idemo i zasto necemo na ,,bleju" sa njim. Decko je bio ok lik,samo se cinio kao nezreo i neodgovoran,jednoglasno smo slagale da idemo da zavrsimo neka dokumenta i on se stopirao,posto je bio previse glup da bilo sta o tome pita dalje s obzirom da nije imao pojma o procesima za vadjenje ili produzavanje dokumenata.Stigle smo.Primetile smo da je taj kraj grada jako tih i miran,ulica je bila skoro pusta.Trebalo je naci kucu,u tom kraju po izgledu svaka bi mogla biti njegova,svaka je bila prlepa i luksuzna.Pre nego sta sam se dosetila bilo cega Jana je vec bila u mini marketu i pitala gde moze naci kucu na toj i toj adresi. Kada je izasla,rekla je d aje zena iz marketa detaljno objasnila i da bi za 4 min trebalo da je nadjemo bez problema. tako smo i krenule. Zazvonio mi je telefon. prokletinja glupa. Mrzim telefone. -,,Halo?"

-,,Sara?"-zacula sam s druge strane zice.potvrdila sam

-,,Zdravo Sara,dobio sam broj iz hotela,Vlado ovde,jeste li u blizini moje kuce?"

-,,Da,u blizini mini marketa smo pokusavamo da vam pronadjemo kucu..." rekla sam pomalo uznemireno.

-,,Malo sam se zabrinuo,ostanite tu izaci cu po vas..." prekinuo je pre nego sto sam bilo sta rekla.

 Za neka dva minuta smo ga ugledale kako prilazi,reklo bi se izgledao je kao prosecan stariji covek,sasvim obicno u japankama,obicnoj majici i sorcu.Smesio se. 

Iznenadjujuce veselo je pozdravio Janu a potom i mene. NJegova kuca je bila jako lepo sredjena,dvoriste me je fasciniralo ali nisam apsolutno nista komentarisala.  smestio nas je u dnevnu sobu kakvu nikada nisam ni sanjala. i posluzio kafom. Bilo mi je neverovatno da 2 konobarice sluzi kafom vlasnik hotela gde one rade,bilo je malo i neprijatno s obzirom da smo ga juce mi sluzile. Ljubazno smo se nasmesile i zahvalile.  Bio je jako uctiv i ljubazan. a onda je krenuo da nam objasnjava zasto je ustvari on licno hteo da nam zahvali.

,,devojke"-rekao je.,, Potvrdile ste mi da ste jako pametne,to sto ste mene licno potrazile d abi mi nesto vratile u ovom slucaju neka jako bitna dokumenta,mi mnogo znaci.ta dokumenta niko apsolutno niko nije smeo da vidi,i vi ste postupile ispravno,ovim ste stekle moje poverenje sto dokazuje cinjenica da sam prvo put u zivotu nekog doeo u svoj dom"