Tamo Negde U Visinama

Part II

Otisao je na nebo,tamo negde u visine. Telo pod zemlju a dusa u nebesa. Tada shvatas da vreme staje. Tamo gde se cuo poslednji izdisaj i odvajanje duse od tela,odlazak u visine Bogu u naručje,tu je vreme stalo,a svet polako tonuo u propast. Koliko su ustvari bili posebni i lepi trenutci onda kada si bio ovde,cak i kada smo se svadjali,kada si mi govorio kako sam dosadna i da ne mozes da me gledas tim tvojim plavim ocima poput dva draga kamena koja su jedina u meni znala da probude neka osecanja i osecaj da nekome trebam,ipak si me voleo i cenio kao pravog prijatelja. A sada,gde si ti? Da li ces se ikada vratiti i kako ti je tamo? Hej,druze moj jedini nezamenljivi,iza tebe ostale su samo uspomene,i prica kako si ovde na zemlji bio covek o kome se pricamo. Hodao ovim neravnim Bozijim putevima,a sada si u rupi bez dna. Makar si gore sa andjelima,drzih ih za ruku a oni te svojim krilima štite. A Bog? On uvek bira samo najbolje. Da znala sam da odlazis sve bih ti tada rekla. Da falices mi svaki minut svaki dan...  I eto,to je bio samo trenutak kada si otisao u drugi svet,a meni si ostavio suze za citav zivot. O tebi ce se sada pricati i pricati,izmisljati kako si bio pijan,kako si zapravo zeleo da odes a ja cu slusati te price i ubedjivati ljude u ono sto ti zapravo jesi. Sta mi drugo ostaje? Ja ti ovom pricom dizem spomenik. Zadnji dah ispustio si na onome na cemu si se bukvalno i rodio, na motoru. Voleo si ga mnogo a na njemu si okoncao svoj zivot. Plakala sam i molila te tim zivotom da ne zivis,ali nisam uspela. Moji strahovi da ces nas jednog dana napustiti zbog samo jedne proklete masine,nazalost su se ostvarili.
Kako sada bez tebe? Kako se naviknuti da vise nisi tu? I ovih pitanja milion i milijarde a odgovora nijedan.
Gde otici? Kako zaboraviti? Sta uraditi?
I opet isto odgovor sama sebi dati ne mogu. Suza iz oka na tvoju sliku pada. Moja mala beba andjeo je sada...