Tamo Negde U Visinama

Kako sada?

Kako sada dalje? Kuda otici? A ne okrenuti se za uspomenama. Shvatas kako je sve oko tebe prazno,a suza suzu stize... nemaa vise druga mog,moga druga jedinog,uzeo ga Bog. Lazem samu sebe da si tu,da i dalje dises i da ce mi telefon zazvoniti zeljno iscekujuci tvoj poziv. Ali ne, moj telefon sada kada zazvoni peva pesmu koja takodje opisuje moj ocaj. Odem ti na groblje vrlo cesto i sita se isplacem gledajuci tvoju sliku na kojoj se naravno smejes. Ceo zivot si se smejao, nikada ti nista nije trebalo. Eh da su bar mogli da te spasu,makar ostao ne znam ni ja kakav,makar bi bio ziv. Verujem da bi se i takav smejao. Eh zivote,gde li si bio tog dana ili bolje reci Boze gde si bio? Zasto ga nisi spasao? Zbog cega ti tako mlad decko treba tamo gore na nebu? On je zeleo da zivi,voleo je da zivi,uzivao je u zivotu,ali tu mu bese kraj. Ne znam kako mu je gore ali znam kako je nama ovde ... tuga,očaj i jade...
Ponekad zastanem i pitam se da li cu ga ikada vise sresti? Osetiti da je pored mene ? Ne,necu jer je on gore sada sa Bogom.