Poslednja Igra

4.

Proslo je pola sata.
Najduzih pola sata u mom zivotu.Zasto?
Jer svi cutimo i gledamo kad ce naici Anja sa njenim momkom.
Ali pocelo mi se svasta motati po glavi...vise nije njen novi decko moj glavni razlog za brigu,vec sve.Ko zna sta je sa njom.Gledam u jedan te isti ugao razmisljajuci kako ce odjednom ona iskociti i nasmejati se onako,luckasto kao sto ume,i da me snazno zagrli.Medjutim nema je
Tisinu je prekinuo Ced
-"Pa...znam da se i vama kao i meni mota po glavi da kasni zbog njenog decka,ali razmisljajte drugacije,mozda je negde pala.Mislim ne bi me cudilo jer je neverovatan talenat za to ahaha"
Naravno.Uvek uspe da nas nasmeje.Kako? Kako uvek uspe u nameri da preokrene zabrinutu situaciju u nesto smesno.
-"Ja idem da je potrazim.Ukoliko je ne nadjem,vracam se ovde,javljam vam i idem"- Rekao je Dzejkob
-"A daj Dzejkobe,pa nismo se videli nedelju dana i taman smo se okupili"-Zaustavila ga je Ema.
Na to nisam nista rekla.Zato sto je u pravu.Dosli smo da bismo se druzili a to ne mozemo lepo da odglumimo,jer tako je kod nas,ako neko fali to nije ona radost kao sto je kada se svi okupe.
A i da pokusamo da se zabavljamo ne bi nam bas islo najbolje jer opet,kako da se smejemo ako ne znamo sta nam je sa prijateljicom?Da li je mozda ljuta na nas,ili smo joj dosladili.Mozda bi radije bila sa momkom?Ali ne bi nas ona tek tako ostavila,znam to.
-"Idem sa tobom"- Rekla sam Dzejkobu,i ustala
Taman sam krenula,medjutim osetila sam stisak na mom laktu.
Ced me je zgrabio za ruku.
-"Sacekajte jos malo.Znam da ce doci."-Rekao je sa sigurnoscu.Vau.Taj pogled kada sam se osvrnula...Nikada nisam videla tako nesto.
Samo smo cutali i gledali se.Kao da je znao da ce doci,ali ipak je sumnjao...Deluje mi kao da se nesto desava.
Grubo sam izvukla ruku iz njegove sake i sela.
-"Sta se upravo dogodilo?"-Upita Ema
Samo sam cutala,bacala kamenje i gledala u taj prokleti cosak odakle bi trebalo da izadje Anja.

Culo se neko smejanje.To je Anja! Znam njen glas.Ali dolazio je iza zidica(zid koji je odmah iza tribina).
Ustala sam naglo,sisla sa tribina i gledala u zidic.
Odjednom sam videla Anju sa osmehom na licu kako preskace zid.
Htela sam da dotrcim i snazno je zagrlim...Ali sam videla nekog nepoznatog tipa pored nje koji ju je zagrlio...Njen decko.
Pritrcala je i zagrlila.Moje su ruke bile po prvi put spustene dok me je grlila.
-"Jao koliko se dugo nismo videli Bozee..."-Rekla je Anja dok se grlila sa ostalima.
Svi su se smejali i bili veseli kada su je spazili,jer je prosla ona briga i pocelo druzenje.
Tu je bio jedan visok plav decko.Anjin momak.
Prisao je i pozdravio se sa svima.
-"Ljudi ovo je Kristijan"-Sa ushicenjem je rekla
Kristijan je prisao i pozdravio se sa svima.Dosao je do mene.
-"Kristijan drago mi je"-Pruzio mi je ruku.
Cutala sam i gledala ga.
-"A ti si...?"-Nastavio je.
Ja sam ga gledala od glave do pete i primetila da su svi ucutali i cekali odgovor.
-"Ovo je Andrea,zovi je Drea tako smo je nazvali "-Ubacuje se Ema.
-"Vau zanimljiv nadimak haha"-Rekao je Kristijan
-"Hm"-Ironicno sam odgovorila.
-"Ona mi je najbolja prijateljica ljubavi"-Ubacilla se Anja cekajuci moj odgovor.
Samo sam ih zaobisla i sela na tribine pored Dzejkoba i gledala ih.
-"Jesam li nesto uradila?"-Upitala je Anja tiho Ceda
-"Ne znam stvarno.Bila je jako zabrinuta za tebe.Ali mi je cudno sto se nije obradovala."
-"Pricacu posle sa njom"-Rekla je Anja.
Dok sam posmatrala Kristijana,spazila sam detalj jedan...Imao je privezak koji je bio prikacen za njegove farmerice.Taj privezak sam poklonila Anji jos u sestom razredu.
Ustajem sva namrstena,uzimam stvari i odlazim polako.
-''Drea cekaj! "-Do mene je dotrcao Ced.To sam i ocekivala.
-"Gde ces?"
Na to sam ga pogledala i otisla.
Vracam se polako kuci.
Otkljucavam stan i ulazim.
Sedim za stolom i razmisljam
"Da li je Anja stvarno poklonila privezak onom Kristijanu..."
Nije moguce.
Moje razmisljanje prekinulo je zvono fiksnog telefona.
Prilazim polako.Vec je bilo kasno.Pitam se ko bi mogao da zove sada.