Poslednja Igra

3.

Ced je dosao pre par minuta i krenuli smo.

-"Zanima me kakav je ovaj Anjin decko,valjda je dobar,sta mislis?"-Upitao me je Ced

-"Bolje bi mu bilo."-Izgovaram ovo zamisljeno.

Anja mi je najbolja prijateljica i mnogo mi je draga,prosle smo zaista puno toga zajedno.Verovali ili ne,upoznali smo se jos u osnovnoj skoli kad smo obe krenule na glumu u jednom pozoristu.U pocetku se nismo druzile,ali polako je pocelo da se uklapaju neke stvari.U njenom razredu ima nekih kretena koji su fudbaleri.Prave se smekeri ili manekeni,kako vise volite.I tu je nastao problem.Ti "manekeni" igraju  fudbal sa nekima iz  mog razreda.Naravno svi glume face i sire se po skoli,misleci sa sigurnoscu da mogu da pridobiju svaku curu.
Kada smo saznale da se nasi decaci poznaju,i sto je jos cudnije,gledaju se kao braca,pocele smo se druziti.Da ne bih sada oduzila o ovome evo ukratko...Taj fudbalski klub je veoma cudan.Stalno ogovaraju pa cak su i gori od nekih tracara iz mog razreda.I sto je najgore od svega,ogovaraju mene i Anju...vau.
Imale smo dosta problema sa njima.Verovali ili ne jedan od tih kretena mi je neko kratko vreme bio decko.Proklinjem dan kada sam se zaljubila u njega! 
I samo se bojim da ne nadje nekog poput njih,jer znam koliko se tesko zaljubljuje.Nije imala simpatiju,pa ne pamtim od kad.

Priblizavamo se "nasem mestu".
Tu smo se cesto okupljali,ta moja grupica i ja.
Iako je to mesto podsecalo na ne dovrseni kosarkaski teren,jako smo se vezali za njega.Mislim,tu smo Anja i ja prve dovele nase drustvo.
Imaju neke raspale tribine.Kada kazem raspale,mislim na zardjale,ali moze da se sedi na njima.

Ced odlazi iza ugla gde oni sede.
Cujem im glas ali mi fali nesto.
Prilazim im.

-"Drea!!! Nismo se toliko dugo videle"- Uzbudjeno mi je dotrcala Ema.

Ema ide sa Anjom u razred i ona zna skoro celu nasu pricu,ali nije zelela da ima neke veze sa time.

-"Ej Drea,sa mnom neces da se pozdravis?"- Rekao je Dzejkob.On je kao neki smeker ali zna koliko te "smekerske" fore ne pale kod mene.

-"Zdravo ahaha"-Prilazim i zagrlim ga.

-"A gde je Anja?"-upitam.

-"Ne znamo,mi smo skoro dosli i nema je. Ni nje ni ovog novog"-Rekla mi je Ema.To mi je bilo cudno.Jer poznajem Anju.Ona jeste da ume da zakasni,ali mi se javi.Ako ne meni onda nekome bar.
Divno.Prvi utisak o njenom momku jeste "DIVNO.VEC UTICES NA ANJU CIM KASNI."