Poslednja Igra

7.

Ulazim u kucu iznervirana.
Ispred vrata me ceka Bella koja je,po obicaju ,pocela da skace zeleci da se igra.
Na to sam je samo cusnula u stranu.
Zvoni mi fiksni telefon.
-"Halo?" -Javljam se.
-"Ej Drea Anja je" -Anja? Kako to da je budna ovako "rano" .
-"Zdravo Anja,kako to da si budna ovako rano?" -Upitala sam je.Iskreno,nije mi bilo ni do cega.Nekako sam bila nervozna i plakalo mi se.Nije mi trebao neki posebni razlog za plakanje ali jednostavno sam bila tuzna...Mogla bih cak i lupiti nesto,cisto kao razlog zbog cega je to tako...Kada bih sebi dopustila,popustila bih cak i na glupost tipa "Puz nosi kucicu..." Vau.
Ne znam sta se desava.
-"Slusaj,imala sam trening jutros i malo pre sam se vratila.Pogodi ko mi je poslao poruku?" -Rekla je onako veselo.Covece.Kad bi neko slusao nas razgovor primetio bi veliku razliku u glasu.Sa jedne strane bi se u glasu cuo bol,tuga,nezadovoljstvo..A sa druge radost,veselje...Sa druge strane bi culi zivot.Bukvalno je nas razgovor izgledao kao da je ta telefonska linija granica izmedju "zivota" i "smrti" .
-"Ko?"-upitala sam
-"Milan awww"-Milan je inace jedan njen "poznanik" da tako kazem.Nije se druzila nesto puno sa njim,skoro uopste i nije.Ali sam primetila njenu srecu kada prica sa njim.
-"Super."-Rekla sam
-"Anja moram da idem,izvini,nije mi dobro"-zelim spavati da bih se kol'ko tol'ko smirila.
-"Vazi,cujemo se,cao"-Spusta slusalicu.
Milan... Secam se jedne septembarske veceri koju smo provele pricajuci o njemu i kako joj stalno salje glasovne poruke...smejale smo se,jer je imao nekako ozbiljan a u isto vreme i smesan glas.
Toliko je bila srecna i vesela.Ja ne pamtim da li je bila srecnija ikad...A pored svega je i meni veoma drago zbog nje.I ako zbog nekog Milana gotivim to je zbog nje.
Volim je.I veoma mi je milo slusati taj njen,hah,neverovatan ali poseban smeh.Taj smeh moze zvucati slatko "Hihihi" ili glasno "AHAHAHAHA" I plus lupanje rukama o kolena,i ponekad valjanje.
Bojim se samo da ne nadje zamenu.Zamenu za mene,a to bi mozda bio Milan.
Mada ne bi ona to...Valjda.
Nasla je decka,zasto ne bi i Milana zavolela bar kao druga...Najboljeg druga.
Posle naseg razgovora poslala mi je poruku
"I nemoj da se brines,necu te zaboraviti! ♡" na sta sam odgovorila sa "Nadam se.♡"
Huh...molim se da je tako.
A sada je vreme i ja malo odmoriti.