Yes, Sir. /prevod/

Prvo poglavlje: Stvarnost

Imam loš dan, blago rečeno.

Iznenađena sam što mi još nije pukla štikla, imajući u vidu da jurim kroz pune ulice Njujorka. Ipak, ljudi koji prolaze pored mene ne obraćaju pažnju na mene, jer je jurnjava normalna stvar u Njujorku. Verovatno misle da kasnim, da treba negde da budem.

Ono što ne znaju je to da greše. Nemam gde da budem. Nemam gde da budem.

Za sve ovo je kriv moj verenik - izvinite me - bivši verenik, naravno. Ryan Coleman, čovek sa kojim sam planirala venčeanje pre samo dve nedelje, me je otpustio. I to veoma me osramotivši, da dodam. 

Dok mi se adrenalin spušta i činjenica da sam nezaposlena sleže, počinjem da osećam srtoglavicu. Iznenada stajem, zbog čega čovek iza mene udara u moja leđa.

"Gledajte kuda idete, gospođice!" govori mi čovek i nastavlja da juri. Gledam u njegovom paravcu dugo nakon što ga je gomila progutala. On očigledno ima gde da bude. Možda na sastanku sa šefom ili klijentom.

Ne mogu da verujem da ja to više nemam.

Ryan i ja smo imali gadan raskid, blago rečeno. Praktično, ušla sam u naš zajednički stan jedno veče neplanirano. Trebala sam da idem na večeru sa svojim prijateljicama Kennom i Rachel, ali Kenna je rekla da je bolesna, a Rachel je imala da obavi sa dečkom pa je otkazala. Ryan mi je rekao da će da ostane do kasno u kancelariji.

Našoj kancelariji.

Zabavljenje sa kolegom nikad ne uspeva, znala sam to od početka, ali Ryan i ja smo bili savršeni. Impresionirao me je, izvodio me je na najlepše sastanke. Pre nego što sam shvatila, zaljubila sam se u njega. Jako. Bio je sve što sam ikada tražila u muškarcu, savršen džentlmen.

Naravno, pre nego što sam ušla u stan i zatekla ga kako ima seks sa Kennom, mojom takozvanom najboljom drugaricom.

Čak i sad, kada se setim, mi je muka. Bili su toliko zaneseni da nisu primetili da stojim tamo dok nisam počela da vrištim i histerično plačem. Koji haos.

Naravno, te večeri sam rekla Ryan-u nešto što je priznajem bilo malo preteško, ali ko me krivi? Te noći, spakovala sam se i preselila u partman par blokova dalje. Nisam pričala ni sa Ryan-om ni sam Kennom od tada. 

To dovodi do glavnog pitanja: Šta je mog bivšeg verenika nateralo da mi šest meseci uništava karijeru i učini da izgubim posao?

Naslonila sam se na zid i pokušala da zaustavim suze, ali neuspešno. U prethodnih par nedelja sam plakala više nego za ceo život, i mrzim to. Mrzim da budem patetična, slaba žena kojoj je muškarac slomio srce. I otpustio me.

Mislim da nikada nisam mrzela nekoga kao što mrzim Ryan-a. Besno brišem suze i krećem ka podzemnoj. Sad kada sam se preselila, ne mogu više da idem peške od posla do kuće. Još jedan stres koji je moj bivši verenik dodao u moj život.

Mada mi to više nije briga.

Vraćajući se kući podzemnom, smislia sam 32 načina na koja bi Ryan mogao da umre. Iznenađujuće je zanimljivo. Omiljeni način mi je da Ryan dobije spb od Kenne. U tom trenutku sam ispotila zvuk između smeha i jecanja. Čovek pored mene me je čudno pogledao, ali umesto da se osećam osramoćeno, osećam olakšanje.

Prva stvar koju sam uradila kada sam došla kući je to da sam se istuširala, pevajući iz sveg glasa. izmislila sam sopstvenu pesmu, avećina reči ima veze sa psovanjem Ryana. Kada sam završila sa tim, prošla sam stanom, prelazeći rukom preko zida. Sada kada me je bes prošao, stvarnost je kao šamar.

Imam 22 godine i živim u Njujorku sama. Ne zaposlena sam,a šanse da nađem posao nisu baš velike jednom kada trač zašto sam otpuštena krene da kruži. A u poslovnom svetu, tračevi se šire kao šumski požar.

Izgleda da sutra treba da počnem da sastavljam CV.

*******************************************

Ponavljam da ova priča nije moja, pripada ziziiswild, ja je samo prevodim. 

Što se tiče objavljivanja delova, tokom sledeće nedelje ću svakog dana da objavljujem nastavke, nadam se i više njih u jednom danu. Što se tiče kasnijeg objavljivanja, trudiću se da objavljujem barem 3 puta nedeljno.