Yes, Sir. /prevod/

Drugo poglavlje: Intervju

^^^Slika Edwarda^^^

Profesionalna. Moja obična, crna haljina je proesionalna. Moja kosa, zategnuta u punđu, je profesionalna. Moje omiljene crne štikle, slatke i klasične, su profesionalne. Usavršila sam veštinu oblačenja kao samouverena, profesionalna biznismenka pre par godina.

Sećam se da mi je omiljeni profesor na koledžu jednom rekao: "Ako izgledaš profesionalno i samouvereno, osećaćeš se profesionalno i samouvereno. Ne zanima me šta drugi govore; izgled je sve". 

Zbog toga, kada čujem "Leah Evans!" iz kancelarije, nisam nervozna. Dlanovi mi se ne znoje, i ne igram se sa narukvicom koju nosim na desnom zglobu. Smirena sam dok pratim sekretaricu ka kancelariji gospodina Benetta na prvi intervju za posao od kada sam završila koledž.

Gospodin Bennet je čovek oko svoje 50. godine, a kada smo se rukovali njegova šaka je bila topla i znojava. Nsamešila sam mu se i potom sela u fotelju prekoputa njega. Nagnuo se preko njegovog stola i nasmešio mi se, pritom otkrivajući niz odvratnih tulih zuba. Činila sam sve u mojoj moći da se ne ispovraćam. 

"Gospođice Evans",  počeo je, "Vaš CV je veoma impresivan".

"Hvala, gospodine".

Primetila sam da njegove male vlažne oči nisu usresređene na moje oči već ispod. Prekrstila sam ruke preko svoj grudi i nakašljala se. Njegove pogled se podigao, ali u njegovim očima nije bilo ni trunke srama. U stvari, ponovo se nakezio.

Koja svinja.

"Ovde piše da si tri godine radila za Miller Inc. i za to vreme si pet puta unapređena i izabrana za radnicu meseca...dva puta".

"To je tačno", potvrdila sam

"Izgleda da si bila odlična zaposlena. Zašto ne radiš više tamo?" upitao je

Ukrutila sam se. "Pa...prosto nije uspelo"

"Zašto?"

"Gledajte, gospodine Benett", blago sam se nasmejala, "Ko što vidite, imam kvalitete koji me čine primarnim izborom-"

"Gospođice Evans", prekinuo me je, "Pitao samVas zašto ste napustili Miller Inc.".

"Da li je zaista bitno?", odgovorila sam mu, "sve moje kvalifikacije su ipred Vas, i uveravam vas gospodine,  da sam i više nego kvalifikovana za posao. Nije bitno šta se desilo i zašto sam napustila Miller! Sve što treba da znate je to da li mogu da ispunim Vaša očekivanja!"

Moj glas le ganao povišavao tokom mog govora tako da sam ispustila dah i pokušala sam da se smirim.

Gospodin Benett se više ne smeje. "Gospođice Evans, bio sam spreman da vas zaposlim, ali samo ako se ne budete ponašali kao kod Millera. Primio sam poziv jutros pre tvog intervjua da bi mogla ovako da se ponašaš".

"Primili ste poziv? Od koga?" Upitala sam

"Od mog starog prijatelja, gospodina Ryana Colemana," odgovorio mi je. I evo ga opet, počinje da gleda u moje grudi.

U međuvremenu, sedim šokirana, sa ustim u obliku slova 'o'. Kao da otkaz nije bio dovoljan, sada planira i da mi uništi svaki intervju za posao. Kako sam mogla da izlazim sa njim, čak i da se verim, iznad mene je.

"Pa, možete da kažete vašem dobrom prijatelju Ryanu Colemanu da gurne telefon u svoje dupe, zato što neće više morati da pravi pozive za mene". Rekla sam mu, i njegov izraz lica je bio vredan. krenula sam ka vratima, a on je ostao tih.

Pre nego što sam izašla dodala sam: "I uzgred, kupite jebenu četkicu za zube."

Ljudi su me gledali u šoku dok sam jurila kroz zgradu, bes i dalje jureći kroz moje vene. Pretrčala sam ulicu ne obazirući se na pešački prelaz i zamalo da me pregazi auto. Trenutno ne mogu da razaznam da li sam slepa od besa ili se osećam samoublački.

Bes me polako prolazi, i shavatam šta sam uradila. Odjednom se osećam slabo i padam na klupu. Izvadila sam domaće čokoladne kolačiće i počela da ih grickam. Napravila sam ih gomilu ove nedelje; to je kao mala zavisnost. Takođe je čudo što nisam debela.

Stariji čovek mi prilazi i seda pored mene. Sedimo zajedno u tišini narednih nekoliko minuta. On se jednostavno smešio ljudima koji prolaze dok sam ja jela svoje kolačiće. Odjednom, okrenuo se i uzdahnuo.

"To što jedeš miriše prosto savršeno", on priznaje

"Želite li jedan?" ponudila sam ga

Nasmejao se.

"Pa, draga, mislio sam da nikad nećeš pitati," rekao je uzimajući jedan. Nasmejali smo se i odmah mi se dopao ovaj mali stari čovek.

"Ovo je najbolja stvar koju sam ikada proba" uzdahnuo je jedući kolačić.

Dok smo jeli kolačiće upitao me je: "Zašto tako lepa devojka kao ti sedi u parku u ovo doba dana?"

Spustila sam kolačić i uzdahnula "To je duga priča u stvari".

"Pa, nemam gde da budem".

Htela sam da kažem "Ni ja". Umesto toga, počela sam da pričam svoju priču nasumičnom čoveku u Njujorku. Ispostavilo se da je odličan slušalac. Klimao je glavom simpatetično dok sam mu pričala kako mi je Ryan upropastio prošli posao i  streaso se kada sam mu opisala odvratnog gospodina Benetta. Kada sam mu ispričala šta sam rekla na intervjuu, umesto da se zapanji on je počeo da se smeje.

"Pa vi ste veoma hrabri, gospođice -"

"Evans. Leah Evans".

"Drago mi je što smo se upoznali, gospođice Evans" rekao mi je i spružio ruku

"Molim Vas, zovite me Leah" rekla sam mu dok smo sr rukovali.

Bilo mi je čudno što mi nije rekao svoje prezime, ali sam odlučila da zadržim to za sebe. Verovatno je zaboravio.

"Pa, bilo mi je drago upoznati Vas Edwarde, ali mislim da treba da idem. Treba da spakujem stvari." pokušala sam da se nasmejem ali nisam uspela.

Edward se iznenadio "Da pakuješ stvari? Zašto bi to radila?"

"Svatate šta sam rekla danas gospodinu Benettu...niko u celoj državi Njujork neće hteti da me zaposli." tužno sam mu objasnila

"Ustvari" rekao je "možda neko hoće".

Okrenula sam se ka njemu "Šta?"

"Pođi sa mnom Leah" Edward mi je rekao i ja sam počela da ga pratim, zbunjeno

"O da, i daj mi još jedan čokoladni kolačić".

******************************************************

Danas ću da prevedem barem još jedan deo, potrudiću se i više.