The Story Of Us » h.s. [ #BWWA ]

Prologue

"Stigla sam!" - oglasim se ulazeći lagano u kuću. Uh, kako postajem starija sve više i više postajem umornija i nevoljnija za rad.. Pa, ipak mi je 40-ta! Znam da neki pričaju da su to najbolje godine za čoveka, ali ja se baš i ne bih složila s' tim. Bacim torbu na kauč zajedno sa ključevima i odem po čašu vode. Uzmem staklenu čašu i iz češme si usipam hladnu vodu. Polako je ispijam i začujem glas iza sebe - "Stigla si Izabelle." - moj muž Justin. Jako je dobar prema meni i deci i puno nas voli. Nasloni se na vrata kuhinje i smeška mi se. "Da, da li ti je Darcy javila kako je prošla na ispitu?" - upitam odlagajući čašu na sto i sednem na stolicu. Darcy je moja kćerka i moja miljenica, jako mi je dragocena. "Ne, nije još. Zvao sam je dva minuta pre nego si ti došla. Isključen joj je telefon, a ti znaš da joj je večito prazan telefon." - samo klimnem glavom i duboko uzdahnem.

Justin mi priđe i sedne pored mene. Stavi ruku preko moje i ja skrenem pogled ka njemu. "Opet si se setila njega?" "Da." - tiho izustim gledajući u pod - "Na današnji dan smo se prvi put upoznali. Tačno pre 23 godine.." - uzdahnem i pustim suzu koju istog momenta brišem. Justin sa svoja dva prsta mi podiže pogled te se sretnem sa njegovim smeđim očima - "Nemoj da plačeš, znaš da on to ne bi želeo. Sam je izabrao, spasio je život i tebe i Darcy. Spasio je dva života, ali svoj nije uspeo.." - prasnem u plač na ove zadnje reči i nabijem glavu u Justinovo rame dok me on čvrsto obavio rukama mazeći me po kosi.

"Mama, tata, stigla sam!" - začuje se glas moje kćerke. Brzo ustanem i obrišem suze i uputim se ka dnevnoj. Tamo je sedela moja jedina iskra u životu - Darcy. "Darcy, kako si prošla na ispitu?" - upitam sa mojim večitim lažnim smeškom - "Odlično, profesor mi je dao 10-ku i sad sam mirna do januara." - pokloni mi jedan prelep osmeh sa rupicama. Jako sam slaba na njen osmeh, toliko liči na njega da je to neverovatno! Oči, osmeh, lice, kosa, ponašanje, tvrdoglavost,..ma bukvalno sve! Toliko sam pokušavala da ga zaboravim, ali nisam mogla.. Ne samo zbog nje, nego i sebe. Ne mogu ga zaboraviti, jer je on bio jedina smisao mog života, kao sada Darcy. On je bio glavni ženskaroš u gradu, ali kasnije se promenio. Po njemu sam i nazvala svog mlađeg sina. Osvojio je moje srce, i sa sobom ga poneo.. On je bio jedina smisao moga života...

"Mama, znaš li možda gde mi je onaj srebrni lančić koji ste mi poklonili za rođendan?" - iz misli me trže Darcyn glas. "Molim? Šta si rekla?" "Znaš li možda gde je onaj srebrni lančić?" - ponovi, posebno naglašavajući svaku reč. "Ah, taj, on je kod mene pozajmila sam ga za onaj sastanak u firmi." "Nema veze, možeš li da mi ga sad vratiš? Potreban mi je za večeras. Idem na Sarin rođendan." - klimnem glavom i krenem prema drugom spratu.

Lagano otvorim vrata sobe i uputim se prema ogledalu. Uzmem moju kutiju za nakit, otvorim je i polako kopam po njoj, ne bi li naletela na lančić. Ispadne mi nešto iz kutije na pod, te se sagnem i uzmem ga. Toliko sam vezana za taj prsten, tolika sećanja imam vezana za njega. Ovaj put ne brišem suze kad krenu, samo pažljivo promatram prsten želeći da vratim vreme nazad, da sve ispravim, ali to je nemoguće..

Skinem venčani prsten i na njegovo mesto stavim ovaj. Podignem ruku u ravnini s' očima i počinjem da se prisećam tog dana kada sam ga dobila. "Moglo je sve biti drugačije.." - izustim sebi u bradu puštajući još jednu suzu...

"You never forget your first love..."

_______________________________

A/N

Hey guys! Nadam se da vam se sviđa moja nova priča kao i "Revenge". I da ako niste bacili pogled na nju, uđite slobodno na moj profil i pročitajte je ( neću se ljutiti, lol xD ).

Vote / Comment ?

- All the love. xxx