The Story Of Us » h.s. [ #BWWA ]

Chapter 2.

Dok čitate ostavite po koji komentar... :)

"Mama, gde mi je čarapa?" Uobičajeno jutro kod porodice Hunter. Glava porodice već uveliko radi u firmi, dok njegova bolja polovina pokušava da se izbori sa njegovom voljenom kćerkom jedinicom. "Pa gde si se juče izula?" Dovikuje odozdo. "Mama, u tome i jeste problem. Ne znam!" Naravno da ne znam kada nikad ne koristim mozak kad treba.. Mislim ko još zaboravlja gde se sinoć presvukao? Ruka gore JA! Neko bi pomislio da sam bila pijana, ali nisam, barem to znam. "Našla sam je!" Kažem pobednički dok uzimam čarapu sa stočića. Ha, ko bi rekao? Bila mi je ispred nosa!

Obujem se i bacim pogled na zidni sat i shvati da opet kasnim.. Justin će me ubiti! Uvek po dogovoru treba da krenemo u 06:25am, ali opet naglašavam da bi trebalo, jer ja nikad ne poštujem dogovor. Uvek kasnim, kao na primer sad - 06:29am - već kasnim 4 minuta. Jednom sam krenula u 07:06am i zakasnili smo na prvi čas. Razredni nam je umalo dao neopravdani, ali ja ne bih bila ja da nisam počela da molim i obećavam da se to više neće ponoviti. Naravno, razredni je dobra duša ( barem je u tom trenutku bio ) i nije nam dao neopravdani.

Protresem glavom kako bih prestala da mislim na sada ne poželjne stvari. Dohvatim telefon sa noćnog ormarića, zgrabim torbu i izađem iz sobe. Dok sam silazila niz stepenica, primetila sam poznatu figuru kako mi stoji okrenut leđima i cupka desnom nogom o pod. Ruke je prekrštio ispod prsa i verovatno će me opet grditi i brbljati mi ceo put do škole kako sam previše spora i ne organizovana. Prikradem mu se na prstima i stavim mu ruke preko očiju. "Pogodi ko je?" Kažem detinjasto dok pokušavam da se ne srušim na pod, jer je Justin oko 10cm višlji od mene. Šta ću? Niska sam, ali to ne znači da manje vredim! "Bella." Kaže kroz osmeh, huh, dobro je, izgleda da će se smilovati na mene. Sklonim ruke s njegovih očiju i on se automacki okrenu prema meni.

"Hajde, kasnimo!" Povuče me za ruku ka izlazu. "Hey, hey, hey, smiri se malo Jus!" Izvučem ruku iz njegovih kandži. "Dobro ako želiš ponovo da moliš razrednog kako nam ne bi dao neopravdani, može." "Hahahha, ne želim samo sam želela da ti kažem da me ne vučeš za ruku." Počinjem da milujem svoju ruku. "Dobro, ali ipak je ono bilo za snimanje!" Nasmejemo se oboje kad se prisetimo toga. Zaista sam bila presmešna! "Profesore Smith, neće se više ponoviti. Ima da dolazimo ako treba i dva sata pre nastave, neće nam smetati." Justin me je imitirao, mada moram da priznam, dobro me izimitirao.

"Dobro ako ovako nastavimo, biće toga ponovo." Pokažem mu na moj ručni sat, koji je otkucavao 06:45am. "Ne žalim ako se to ponovi, taman ćemo imati lep početak jutra uz smeh." Opet mi se ruga, te ga udarim po ramenu. "Mama, mi idemo!" "U redu dušo, lep dan u školi!" Dovikivala je iz kuhinje. Obučem starke i krenemo. Celim putem smo pričali tj. smejali se mojem postupku. Zaista je taj događaj bio za istoriju!

***

Konačno smo stigli! Hvala Bogu, razredni još nije ušao! Imamo sreću, ha! "Dobro jutro!" Oglasi se odeljenje kada uđe profesor, uh, za dlaku je falilo sad da ovde bude show. "Dobro jutro razrede, sedite." What the hell?!? Ko je ovaj? Gde je moj dragi razredni što želi da me kazni?? Da nije bolestan? "Dakle, kao što možete da vidite ja ću vam od sada pa do kraja mature biti razredni starešina. I zovem se Harry Styles." Predstavi se dok su svi oko mene diskutovali o tome.

"Šta bre? "On?" "Šali se jel da?" "A gde je naš stari razredni?" "Jaoj, šta je zgodan!" "Pff, dođe nam na isto.." I još puno toga sam čula. Moram priznati, zgodan je i lep, ali mogu brzo da promenim mišljenje! O tome da li volim ili ne volim nekog profesora ili profesorku, zavisi koju mi ocenu daje. Znači ako mi da 5 voleću ga, a ako mi da 4 ili 3 neću ga uopšte smatrati razrednim! A pogotovo ako mi da 3! Jedino imam 3 iz francuskog, šta ću? Ne ide pa gotovo!

"Dobro, ovo može da bude čas upoznavanja, predstavite mi se po redu." Još sad moram i da se predstavljam? Ahh, moram li? Svaki put neki učenik dobaci o mom ne zgodnom slučaju sa zakašnjenjima. Zašto ne radi kao pojedini profesori? Zašto nas ne upozna tako što će nas izvoditi ispred table ili pitati s mesta?

Dok se je prvi red predstavljao ja sam promatrala novog profesora/razrednog. Imao je smeđu kovrdžavu kosu, žarko ružičaste usne koje je na skoro svaki trenutak oblizivao ( da li on uopšte pije vodu? ), oči su mu bile koliko sam mogla primetiti smaragdne boje. Oduvek sam želela da imam take oči, ali nažalost nemam.

Odjednom se na mojoj klupi stvori jedan mali zgužvani papirić. Pogledam okolo i niko mi nije izgledao sumljivo. Otvaram ga i počnem da ga čitam: " " Da li bi želela večeras da pođeš sa mnom kući da mi pomogneš oko matematike? " - Niall " Pogledam u Nialla upitno dok mi on šalje isti pogled. Verovatno želi odgovor. Uzmem hemijsku sa stola i počnem da pišem odgovor: " Pa rekla bih da, ali imam da učim francuski. Može li neki drugi dan? " Bacim mu dok profesor ne gleda i čekam odgovor. Opet se papirić stvori na mom stolu te ga otvorim: " Pa možeš i to poneti, učićemo zajedno. Večeras u 21:30pm dolazim po tebe. " Odmah napišem odgovor: " Zašto toliko kasno? Može i ranije. "

Kad sam htela da bacim ispred sebe sam videla profesora koji lupka prstima o klupu. Podižem još malo glavu kako bih ga bolje videla. Imao je ljut pogled. "Gospođice, šta to radite?" "Ni..šta.." Ustanem mucajući odgovor. "Dajte mi taj papirić." Ispruži ruku ispred mene, nisam imala izbora, dala sam mu papirić i on se vratio za katedru, bacajući papirić usput u korpu. Sedne i dalje ljuto gledajući u mene. "Kako se zovete?" "Izabelle, Izabelle Hunter.." "Dakle ovako, gospođice Hunter i svi ostali, ne želim da se iko dopisuje ili gađa papirićima u toku ne samo mog časa, već i na svim ostalim časovima. Jasno?" "Da!" Svi izuste u isto vreme, dok sam ja nemo gledala u njega. "Jeli jasno gospođice Hunter?" Podiže obrvu gledavši naravno u mene, mogla sam da osetim sve poglede učenika na meni. "Da profesore." Izustim tiho. "U redu, sedi."

"Bella, tebi je suđeno da se prepireš sa svakim razrednim starešinom." Neko od pozadi dobaci i svi su počeli da mi se smeju. Ne mogu da kažem da se ja nisam smejala. Prestala sam kad sam primetila pogled profesora na sebi. Sada mu nije bio ljut pogled, bio je ne odgonetljiv. Nisam mogla da pročitam izraz njegovog lica. Eh, u ovakvim situacijana poželim da sam vampir. Oduvek sam želela nekog poput Edwarda, pa i njega samog. Skrenula sam pogled s njega i okrenula glavu na drugu stranu. Pogled mi se susreo sa Niallovim, nasmešio mi se zavodnički, pa sam mu i ja uzvratila jedan takav kratak osmeh. On je jedan od najpoželjnijih muškaraca ove škole. Nikad se nisam toliko družila s njim, ako ne računamo kada mi šalje papiriće na testovima da bih mu napisala odgovore. Ali ne znam šta mu bi, kada me je pitao da zajedno učimo. Taj momak nikad ne uči!

Ali jedno znam - toliko mrzim ovog Harryja, da je to strašno! Pa obrukao me je pred celim razredom! Moram nekako da mu se osvetim, ali ne znam kako? Smisliću nešto uskoro! Moj mozak jedino tad radi kako treba.

__________________

A/N

Evo i 2. nastavka. Sorry, ako je dosadan ( a znam da jeste ), bolesna sam i trudila sam se da nastavak ne ispadne toliko glup...

Zamolila bih vas da bacite pogled na jedne moje omiljene priče koje pišu dve fenomenalne devojke:

" Zauvek " - lost_in_neverlandnow - devojka me svakim nastavkom ostavi bez daha!

" Njegova pahuljica " - Vanja_Harry21 - ista priča, talenat koji se skrivao jako dugo i konačno rešio da izađe na videlo!

Vote / Comment(s)

- Love ya all! xxx