Sreća nije skupa

Slomljena

Proslo je vec 5 dana nakon majcine smrti.Tata je polako krenuo ispocetka.Poceo je raditi,ne pokazuje da ga boli.Ja jos nisam nastavila dalje,ne znam kako.Prebolno mi je bez nje.Imam neki osjecaj ako krenem dalje da cu se uvijek vracati tu gdje sam sada.Sutra je skola i trebala bih krenuti ali se bojim reakcija u skoli.Nisam ni skim bas u dobrim odnosima,nikome nisam bas pretjerano draga.Poceti ce sva ona pitanja,ta lica.Ne znam da li cu ja to moci izdrzati.Danas je nedelja i da nalo skrenem paznju na to sve otisla sam se okupati.Nakon sto sam se okupala sjela sam u toplu sobu pored kamina i citala nesto za skolu.Tesko se bilo koncetrisati no uspjela sam nekako da shvatim lekciju.Cula sam kucna vrata kako se otvaraju.Znala sam da je on.Tata je dosao.Veceras je dosao kasnije kuci nego obicno.Vec je 10 sati inace se vraca oko 8.
"Tata?" Prosaptala sam dok sam hodala hodnikom.Nesto je mrmljao,vjerovatno je bio pijan.Ljuljao se,nije mogao stojati na noge.Da,defenitivno je bio pijan.Nikad necu razumijeti alkohol nije rijesenje.
"Tata jesi dobro?" Krenuo je prema meni.
"Kako mislis kako sam? Zelis da budem sretan?" To sam ignorirala i uzela mu ruku i pomogla da ode do sobe.Okrenula sam se i osjetila jak udarac.Toliko je bio bolan da sam pala na pod.
"Nema je vise a ti zelis da budem sretan.Idi u sobu odmah!" Viknuo je.Jecao , plakao . Pokupila sam se i otisla u sobu.Ne vjerujem sto je uradio.Nikad to nije uradio.Bilo je bolno ali nisam plakala samo sam drhtala.Uzela dam pidzamu i legla u krevet i razmisljala o svemu.Napokon sam shvatila.Zivot nije bajka.Nema sretnih trenutaka.Nema sretnih zavrsetaka.Mozda je ona sad na boljem mjestu.Mozda se sve desava s razlogom.Sve mi se vrtilo po mislima glava me zabolila.Trebala bih odspavati.Okrenula sam se na bok i polako tonula u san...

Sljedece jutro.
Zvoni mi alarm u 6:30.Najradije bih va bacila,nisam bas jutarnja osoba.Ustajem iz kreveta i bosih nogu stajem na hladan pod.Otisla sam do kupaonice da obavim higijenu.Iz ormara vadim odjecu.Ne znam sta obuci.Vadim neke crne tajice i crnu majicu.Crna boja je veoma poeticna i zato mi je bila omiljena.Opisivala je moje raspolozenje.Na ogledalu sam vidjela ono od sinoc.Velika modrica.Navlacila sam tajice.Oblacila dam se sti brze ali me bolilo mnogo.Uzimam torbu i trcim niz stepenice.Otisao je na posao.Koje olaksanje.Imam do skole 20minuta znam da cu zakasniti ali idem malo sporije.Stavljam slusalice u usi i pustam svoju omiljenu pjesmu "trap queen".Stigla sam pred skolu.Ulazim u gimnaziju i kasnim na cas 15 minuta.Trazim svoju ucionicu prvi cas sam imala biologiju.Otvorila sam vrata i svi su buljili u mene kao da sam duh.
"Udi,udi.Dobro nam dosla." - osmijehnula mi se profa.Ja sam zatvorila vrata i nasla svoje mjesto do prozora.Svi jos gledaju u mene.Najradije sam htjela proderati se na njih.Bila sam smirena.
"Kako si?" Pita me profa.Nisam imala volje za razgovorom pa sam samo kimnula glavom i nasmijala se.
"Jako je tesko izgubiti majku,zar ne ? Ha ha" Glupaca iz predzadnje klupe mi dobacuje.Lada.Tako se zvala.Jako je ljepa steta sto joj osobnost nije.Nije sutjela.Nastavila je da me vrijeda.Svi su sutjeli samo ona pricala.A njena ekipa bi se samo nasmijala kad bi nesto rekla ali onako na zoru.
"Ostala si sama.Siroce." Na te rijeci nisam htjela da sutim.Proderala sam se na nju i bacila stvari na pod.Ustala je ispred mene i smije se.Dobila je samar od mene.Svi su ustali da me pomjere.Profa je dreknula na mene i pokazala na vrata.
"Odmah kod direktora!" Pokupila sam svoje stvari i krenula.Lada je izgledala ocajno to je bila jedva vaspitna.
Pred kancelariju vec je neko sjedio.Sjela sam pored njega.Divan je.Smeda kosa,plave oci,a taj osmijeh..
"Losa cura , ha? " dobacio je i nasmijao se.Ja sam se izgubila u njegovom osmijehu pa sam bezveze nesto odgovorila.
"Ma ne haha ja sam dobra." Los odgovor zar ne?
"Dobra cura ali lose navika?"
"Tako nekako.Razumijes me." Gledao je u mene svojim plavim ocima.Primjetila sam.
"Ja sam.." U tom trenutku direktor izlazi i pokazuje rukom da ude.Nisam mu cula ime.Mahnuo mi je i ustao i krenuo za direktorom.
"Taj direktor sve pokvari" mrmljala sam.No dobro mozda se jos budemo vidali.Ili ipak ne?