'Stay Behind Me'

Part 2

San Diego, Arizona
1680. Godina

''Draga ne udaljavaj se, drži se mene i ne pričaj mnogo. Ovo je važan događaj i moraš ostaviti veoma jak utisak. Ne pravi nikakve ispade, samo se smeši i klimaj glavom. Ako budeš mnogo gladna, obavezno mi se obrati i nikako ne donosi svoje odluke. Razumela si?'' Sa mučninom u stomaku, izvila sam blago usne na gore. Ne mogu ovako, haljina me previše steže i imam pola kilograma šminke na licu. Nisam navikla na ovakve događaje. Sve je previše glamurozno. Majka me gleda zabrinjeno i stavlja ruku na moje rame.
''Ljubavi, dobro si? Da li si možda gladna?'' Mrzim kada mi kaže 'ljubavi', uvek zvuči tako lažno. Prevrćem očima na majčinu lažnu brigu, na šta ona samo podiže obrvu. ''Ostani blizu i ne glupiraj se. Idi kod Nathana, zbližite se malo. Pokazaće ti mnoge važne ličnosti, ali naravno svi će tebe hteti da upoznaju.'' Ne volim da pričam sa njom, ponekad stvarno dosadi kada priča uvek jedno te isto. ''Iako mrzim Nathana, svakako je bolje društvo od tebe. Idi druži se sa svom starim prijateljima.'' Okrećem joj leđa i upućujem se prema stolu sa pićem, pored koga je stajao Nathan. Visok, crn dečko u crno-belom smokingu sa sivom kravatom, potsećao je na konobara. Ali je i dalje jedan od bitnih osoba na ovom ''bitnom'' događaju. Ne znam ni zašto sam ovde, nikoga ne poznajem. Verovatno bih sad bila kući i sedela na starom kauču, daveći se u krvi. Nista lepše, smejem se na samu pomisao. ''Moja divna majka mi je rekla da ti priđem, inače to ne bih uradila.'' Nameštam se pored njega, da bih imala pogled na sve u velikoj vili. I dalje postoje oni koji plešu uz muziku. Očaj.
''Samo opušeno malena, tvoja mama zna ko je najbolji za tebe.'' Namiguje mi i lagano me udara po remenu, neka šala ili šta? ''Naravno da se šalim, ne bih imao ništa sa tobom a ni ti sa mnom. Predložila ti je da dodješ kod mene da bih te ja upoznao sa važnim ličnostima večeri. Verovatno ti je već pomenula da se lepo ponašaš tako da ti ne moram nešto preterano pričati.'' Kako ih mrzim, oboje. Niko me ne zanima ovde, samo bih da idem kući i da skinem ovu prelepu haljinu sa sebe. Majka je uvek stegne po svom ukusu. ''Ne brini ti za mene, i onako me nije briga ni za koga ovde.'' Smeje se na moju izjavu i okreće se prema stolu. Pažljivo pratim svaki njegov pokret, osećam mu puls u venama.. Uzima plastičnu čašu i sipa crveni sok u nju. ''Uzmi, popravi raspoloženje.'' Klimam glavom u znak zahvalnosti i naginjem čašu. Običan koktel, ništa posebno. Ostavljam praznu čašu na sto i okrećem se prema Nathanu.
''Prvo što ćemo raditi, jeste ples.'' Pruža mi ruku, u znak poziva. Nema šanse da to uradim, znam da plešem ali mi je nekako blamirajuće. Odmahujem glavom i mrštim se gledajući ga direktno u oči.
''Nema šanse, ništa od toga.'' Krivi glavu i pravi tužnu facu. ''Tvoja mama bi bila ponosna kada bi videla ćerku kako pleše, pogotovo što su sve oči uprte u nju. Molim te. Privućeš neverovatnu pažnju, tvoja mama žudi za tim. Učini joj to.'' Ovo radim samo zbog majke, koja nema nikakva osećanja prema meni a ni ja prema njoj. Ali jednostavno ne želim da je izneverim. Pružam mu ruku i krećemo se prema samom centru plesnog podijuma. Majka nas je već spazila i primetila sam da ima onaj njen bolestan osmeh na licu, od uveta do uveta. Okreće se prema svojim poznanicima i svima pokazuje prstom na mene, ponos će je ubiti jednog dana. Nathan mi tiho šapuće da se blago smešim, jer smo privukli pažnju samim dolaženjem u centar dvorane. Svi ljudi koji su do sada plesali, sklanjaju se u stranu i uzimaju čaše sa koktelom ne skidajući poglede sa nas. ''Gledaju u tebe, mene ovde svi znaju. Više im nisam zanimljiv, ti si nova. Svidećeš im se, veruj mi.'' Ne zanimaju me njihova mišljenja, mogu ja da im se svidim ali mi je svejedno jer će svakako pokušati da me ubiju. Tako je to ovde.. Nameštam se ispred visokog dečka sa osmehom na licu koji ne skida pogled sa mene. Stavljam jednu ruku na njegovo rame, a drugu on hvata u svoju. Malo je nezgodno da igram, pošto mi to dosta otežava moja dugačka haljina. Pravimo prve korake, dosta dobro smo krenuli. Trudim se da ne obraćam pažnju na ostale prisutne koji nas gledaju i non stop pričaju nešto jedni drugima za nas. Posle par minuta, muzika je stala a mi smo prestali sa plesom. Drzao mi je jednu ruku dok sam mu se ja naklonila, kako nalažu običaji posle svakog plesa. Kada mi je poljubio ruku, krećemo prema starom mestu kod stola. Ljudi se pomeraju praveći nam prolaz sa velikim aplauzom i sa osmehom na licima. ''Rekao sam ti da ćeš im se svideti.'' Smejem se dok uzimam čašu sa pićem. Primetila sam da se dosta mladića okreće za mnom, bilo je i onih lepih. ''Hoćeš li sad da te upoznamo sa nekim mladićem?'' Slegnula sam ramenima, ispijajući koktel. Pa prišli bi sami ako žele da me upoznaju, ali tu je uvek onaj kao Nathan. On je večeras zadužen da upoznaje devojke sa mladićima, ko li je izmislio ovakvu glupost? ''Mogu li prvo da odem do toaleta, pa kad se vratim da završimo sa ovim?'' Klima glavom, dok lagano guta hladan koktel. Podižem jedan deo haljine kretajući prema toaletu, naravno da ne nameravam da idem u toalet. Samo mi treba svež vazduh. Izlazim napolje, silazeći niz velike stepenice vile. Smeštam se na kamenu podzidu ispod stepenica, gledajući u veliku vodenu površinu ispred sebe. Voda izgleda toliko tamna i presijava se na jakom mesečevom svetlu. Čujem korake iza sebe i mogu samo da ga namirišem, hibrid. Bezopasan po mene.
''Zašto tako predivna devojka kao ti, traži sama ovde u mraku?'' Seo je pored mene, nisam ga ni pogledala. Verovatno želi samo da me iskoristi na veče, ili kako to već ide u poslednje vreme? Polako okrećem glavu i susrećem se sa njegovim prozirnim plavo-zelenim očima. Savršen je. Ima veliki osmeh na licu dok odmerava moje vrlo pažljivo, što i ja isto radim. Kako ga pre nisam primetila?
''Trebala sam svežeg vazduha, to je sve.'' Poklanjam mu veliki osmeh kojg verovatno niko nije dobio od mene u poslednje vreme, na šta on još više širi svoj.''Nicholas.'' Pruža mi ruku i izgovara svoje ime. ''Sam, drago mi je.'' Smejem se i puštam njegovu ruku. ''Meni je još više, veruj mi. Nego, ti znaš šta sam ja ali nisam baš siguran šta si ti?'' Prolazim rukom kroz blago kovrdžavu kosu,ne znam kako da mu kažem. Uspaničila sam se. Osećam njegov pogled na sebi, postaje nestrpljiv.''Paa ne znam kako baš da ti objasnim. Ja sam kao hibrid-veštica, ili heterik-vuk. Nisam sigurna da postoji pravo ime za ovo što sam ja, pošto sam jedina od svoje vrste..'' Okrećem se nesigurno prema njemu, ko zna šta misli o meni. Kao da bi bio sa nekim ko je vampir, vuk i veštica u isto vreme. Kako je moguće da baš to budem ja? Gledam ga u oči i vidim nesigurnost, strah, ljubav, nisam ni ja više sigurna šta..Ne progovara ništa, gleda me bez reči. Ne smem ništa više ni da mu kažem.. Prebacuje pogled na svoje noge, a ja ne mogu da skrenem pogled sa njega. Tako je divan..Pokušavam da mu skrenem pažnju i polako stavljam svoju ruku na njegovu. On odmah prebacuje pogled na mene, i dalje ćuti. Gledam kako mu se boja očiju menja iz plave u zelenu, dođe mi da ga poljubim. ''Ja..nisam očekivao ovako nešto. Um, izvini. Samo osetio sam da si nešto posebno, ali nisam znao šta si. Sad kad si mi rekla ja..ne znam iskreno. Ne znam da li sam više uplašen ili zaljubljen u tebe.'' Šta? On zaljubljen u mene? Čekaj bre, nije moguće..Otvaram usta sa namerom da mu nešto kažem, ali reči ne izlaze. Sviđa mi se, hibrid je. Vampir-vuk, ne ubija se lako kao ni ja. ''Zašto bi bio uplašen?'' Nemam drugo pitanje. Jednu ruku nežno stavlja na moj obraz gledajući me ravno u oči. ''Uplašen sam po prvi put u životu jer, napokon postoji neko ko ima više moći od mene i koga verovatno nema načina za ubiti.'' Srce mi toliko jako lupa da me je sramota, pošto ga on itekako čuje. Misli mi lete na moju majku koja je verovatno poludela jer me nema, ali pokušavam da vratim misli na njega. Nemam reči kako bih mu odgovorila tako da mi je jedino preostao poljubac. Polako mu se približavam i nežno prislanjam svoje usne na njegove, dok pratim svaki njegov pokret usana. Srce mu lupa jače, dok se moje smiruje. On me smiruje. Samo on mi treba.

Comm&vote obavezno. Ostavite svoje mišljenje, jako mi znači. Hvala svima koji čitate, za par dana novi nastavak. Ly❤️‍