Bio je to početak 10. mjeseca, 4.10.
Spremala sam se za školu, nemam neki svoj stil, oblačim ono što mi se sviđa i u čemu se osijećam udobno.
Ispred kuće me čekala Emily, moja najbolja prijateljica, može se reći da smo sestre. Već sam kasnila, žurila sam se koliko god sam mogla, zajedno idemo na stanicu gdje po nas dođe školski bus.
Trčeći sam izašla iz kuće, zaključala te smo krenule na stanicu.
Pričale smo o Jasonu, dečku kojeg sam upoznala na twitteru. On je tako zgodan. Ima pločice, mislim, nije bitno imali on pločice ili ne, svejedno je savršen.
Naša škola je povezana e-sustavom tako da nam u školskoj knjižnici dozvoljavaju da budemo na računalima i surfamo netom.
"Upravo sam dobila poruku na twitter."
"Od koga je?"
" Od Jasona." bila sam sva sretna no i zbunjena. Zašto bi mi se javio? Onako savršen, ma zapravo, nije me briga. Dopisivali smo se do stanice, pitao me za vezu i inače, ne prihvaćam no nešto me obuzelo i prihvatila sam. Twitter veza.
U busu, kada sam ušla par osoba mi se počelo smijati, nisam sigurna zašto ali otkriti ću, uvijek se nađe netko tko nešto slučajno izlaje.
Više nisam bila na mobitelu, pričala sam sa Emily o raznim stvarima.
U školi su me dosta ljudi čudno gledali. Pa što se to događa?
Otišla sam do knjižnice, do prvog slobodnog računala, prijavila se na twitter i obuzeo me hladan znoj dok sam čitala Jasonove i objave drugih ljudi. Jason je napisao da sam laka djevojka, druga njegova objava govorila je o tome kako sam naivna jer sam povjerovala o njegovoj priči da me pita za vezu, ne želi nikada biti sa svinjom u vezi i postavio je sliku moje prošlosti, moje najgore prošlosti. Od kud mu ta slika??
Nisam znala što da radim, komentirala sam objave koje su me hejtale, osjećala sam se grozno.
YOU ARE READING
CYBER
Teen Fiction- nasilje se može dogoditi bilo kome od nas i ako se dogodi u pravo vrijeme trebamo potražiti pomoć-
