Like nobody

As in the past, 222 room

Opet isti prizor, krevet bele posteljine, beli zidovi, beli orman, bela zavesa. Opet sve belo. Barem su stvari oko mene bele kad mi se dešava sve crno. Ne znam ni kako sam dospela do hotela, svukla se i zaspala.

Pogled na blago otvorena vrata terase me je razveselio. Sunčan dan, za razliku od prethodnih. Blagi povetarac je dopirao do mene, i naprotiv, nije mi bilo hladno. Baš mi je  prijalo. Ležala sam i dalje dok sam razmišljala šta ću sa sobom. Život mi se svodi na par osoba, sa kojima i ne provodim vreme. Ali zato će uskoro u moj život kročiti veliki broj osoba, zapravo ću ja njima, jer do sada niko nije uspeo da zaviri.
Odmah sam se predomislila i setila se psihopate od sinoć i svakog prizora. Nisam želela da mislim na to, uzela sam jastuk i stavila ga preko lica. Zatim sam ustala i sredila se.
Volim dane kad mi ne treba mnogo. Podigla sam kosu u punđu što predstavlja iznenađenje za moj izgled.  
Blago se našminkala i obukla naravno crnu kombinaciju farmerki i preobičnu crnu majicu.

Čujem svoj telefon, gde li je?
Dotrčala sam do pune torbe mojih stvari i jedva ga pronašla. Bio je nepoznat broj, javila sam se.

Halo?

'Je l' znaš ko je?'

-Pa, jedan veoma loš čovek, bezobraznog pogleda, drskog dodira iii..

'Iii?'

-Ukusnih usana.
Nasmejala sam se.

'Oxana, prva si plavušica sa kojom se volim igrati.'

-Da li sam ja to uspela da te predomislim što se tiče ukusa?

'Što se tiče svega.'

-Šta to treba da znači?

'To treba da znači da moramo da se vidimo.'

-Dođi do istog hotela gde smo bili. Ista soba.

'Dobra mala. Otvoren poziv.'

-Sam si se otvoreno ponudio.
Šta je sa dokumentima?

'Uu, vidi ti nju.
Sve je sređeno'

-Okej, ne dolazi bez njih. Vidimo se u 15h.

'U petnaest časova?? Ja bih uveče.'

-Ja bih u 15 časova, zabole me kad bi ti.

'Dobro, dobro, kako god ti kažeš.'

Spustio je slušalicu. Jako sam prevrnula očima toliko da su me zabolele.
Šta ovaj kreten umišlja? A mene je jako lako iznervirati, trebao bi zapamtiti to. Šta sad da radim do 15 časova? O da, znam.

Navukla sam kožnu jaknu i otišla napolje. Kupila sam par magazina i vratila se. Naručila sam pizzu i kad je stigla krenula sam da listam. Ničeg zanimljivog nije bilo, ne znam ni šta mi je bilo pa da mi to padne na pamet.
Upalila sam tv. dok su na vestima pričali o nekim tajnim agentima, kako im ulaze u trag. Nisam ni obraćala pažnju nešto posebno, već sam pogledala na sat i shvatila da Danijel kasni čitavih 15 minuta.
Ok, šta sad on misli? Da može da kasni, a da ću ga ja čekati doveka?
Izgovorivši to, istog trenutka je neko pokucao na vrata.

-Ne primam osobe koje kasne.
Prodrala sam se.

Nasmejao se i rekao: 'Imam jedno malo iznenađenje, otvori.'

-Za dokumenta znam, ostavi ih na recepciji, pokupiću ih kasnije.

'Hajde, molim te, videćeš da će ti se svideti.'

-Znaš da moliš? Haha, šifra?

'Šifra je 'imaš dobro dupe', a sad otvaraj.'

Ovo me je nateralo da mu otvorim, ipak ima moć reči.
Otvorila sam vrata, u jednoj ruci mu je bio šampanjac, a u drugoj kutija jagoda.

-Otvoreno me podsećaš na našu noć?

'Otvoreno se nudim da ponovimo sve.'

-Otvoreno odbijam, ali otvoreno prihvatam šampanjac i jagode. Uđi.

'Sve za sebe uzimaš, nemaš ni malo milosti.'

Zgrabila sam mu majicu u predelu grudi, privukla ka sebi i strasno ga ljubila. Stavio mi je ruke na kukove iako su mu bile zauzete.
Odmakla sam se, uzela mu ruku i dovela da dnevne sobe apartmana.

-Pričaj?

'Pa evo, ovo je tvoja krštenica, zdravstvena knjižica, lična karta, pasoš i državljanstvo'

Bacila sam pogled na dokumenta i  se. Izgledali su potpuno isto, samo naravno sa drugim podacima.
-Svaka čast.
Odala sam mu poštovanje.

'Samo to?'

-Šta samo to?

'Samo ćeš mi tako zahvaliti?'

-A šta bi ti? Poseban tretman?

'Da, zašto da ne'

-No, no. Biće kako ja želim.

'Oh, Bože'
-Prevrnuo je očima.

-Dada, čudi se koliko god hoćeš.

'Kad putuješ?'

-Za par dana, čim se malo saberem i saznam što više detalja o njima.

'E da, ovo sam zaboravio da ti dam'
Pružio mi je belu kovertu.
'Tu je sve o njima.'

Otvorila sam koverat i započela da čitam. Kakva uvrnuta imena, Abdulah... Čoveče, na kojim li su drogama..

-Zanimljivo, ali ovo ću kasnije pogledati, nešto mi se ne da sad.

'A šta ti se da?'

-Da mi se da ti zveknem jednu šamarčinu.

'A sad smo kao fina i poštena devojka?'

Šutnula sam ga u butinu, zastenjao je.

'Kurvo!'

-Životinjo.

'Pa nije da nisam, ako ćemo iskreno'
Nasmejao se.

-Mislim da je vreme da ideš.

'Ja mislim da nije. Nismo pametno iskoristili to što smo zajedno.'

-Vidimo se.

'Nadam se da ovo nije poslednji put da te vidim pre puta.'

-Videćemo Danijele, mogao bi da odeš.

'Plašiš se onoga što bi se moglo desiti?'

-Daj dosadan si, želim biti sama sa sobom. Javiću se pre nego što odem, ali ne mogu da obećam da ćemo se videti. Nemamo više potrebe.

'Znači tako misliš? Da li si sigurna?'

-Ne.

'Hmm, šta da radim sa tobom?'

-Da me poljubiš u obraz i da odeš.

To je i uradio, rukama mi je uhvatio lice i sočno poljubio u obraz, ustao i dok je izlazio osetila sam kako njegov pogled razdire moje zenice.

I ovo je peti deo koji ste dugo očekivali, mojom krivicom.. Izvinite, i jedno veliko HVALA divnim komentarima i porukama koje mi šaljete.. Moja knjiga ima preko 1000 pregleda i za to želim da vam se zahvalim. <3 Ako vam se svidi i ovaj deo, glasajte i komentariše i ukoliko imate neku primedbu. 💟