Psihopath || H.S.|| [Serbian]

Chapter 3.

Moram pobeći nekako!

Stvarno brzo moram to učiniti.

Klatim se na stolici u polušaju da padnem kako bih uspela da dohvatim ključ,ali teško je.

Klatim,klatim,klatim se.I BUM! Padam,samo se nadam da niko nije čuo.

Nekako se okrenem i rukama,koje su mi zavezane nazad,iza leđa,dohvatim ključ.Nađem onaj mali katančić i ključ u njega.Kada čujem ono cik osetim i olakšavajući stisak na rukama.

Kada odvežem ruke prelazim na noge.Čujem ono cik ponovo,i ponovo osetim olakšanke,samo,ovog puta olakšanje na nogama.

Ustajem i gledam oko sebe.
Čoveče,stvarno su glupi.

Osvrćem se oko sebe i ugledam minijaturni prozorčić.Napolju se vidi da je mrak,to jest' već će zora..

Dođem do prozorčića i vidim da ne mogu da bogledam kroz prozor jer sam suviše niska..Surova realnost..

Potrčim da uzmem stolicu koja je dole u predelu kutka u kome je stojao ključ,uzmem stolicu i stavim je do prozora kako bih mogla da se popnem i zauvek nestanem odavde.

Pogledam kroz prozor i vidim da sam,u nekoj zastarrloj ulici Londona.Daa,ovde,dok sam živela u Londonu,dolazila sam kod bake u deke,ali oni su umrli...Ceo grad poznajem,povremeno sam ih posećivala,kad bih došla,pstala bi jedan ceo dan kod njih,ali zato ceo sledeći dan,kod stare prijateljice.
Nekad bi me grdili kada bih kasno došla kući,ali bi me za deset minuta već grlili i ljubili..Tužno je to,da...
Prolazila bih povremeno u ovu ulicu kada bih došla,ali sam je se plašila.Baš zato što je ovako tamna i ima mnogo sakrivenih tajni.Vezana sam za ovaj grad kao i za ovu ulicu.Ali...Nije mi jasno zašto je ovako tamna.
Kada bih morala da prođem ovu ulicu,uvek bi neko išao sa mnom.Plašila sam se pijanih ljudi koji su često ovde dolazili i plašili nas kada god bi neko prošal od dece,kao na primer ja i mora stara prijateljica Nora...

Shvatim da sam se previš zamislila,pa se vratim u sadašnjost.Razgledam okolinu i vidim mnogo auta na prakinzima ali ni jedne žive duše nema.Nema nikoga,ama baš nikoga.

Šta očekuješ u pola četiri ujutru? Da igraju kolo? Ma daj,Becky stvarno ti je mozak zarđao...Imaš sreće što imaš mene.
Podsvest se ruga.
Ma jebi se,više.
...
Kao što rekoh,pogledala sam okolinu ali nije bilo ni jedne žive duše.

Savršena prilika za beg.

Počnem da se penjem i sednem na okvir prozora kako bih mogla samo da skočim i pobegnem odavde.
Ali u jebenom trenutku vrata se nglo otvore.
Primetim čupavu glavu i njegove oči kako se šire.
"Kako.."prekinem ga tako što skočim i počnem da trčim njbrže što mogu.Shvatim dami sandale smetaju te ih nabrzinu skinem i pičnem trčati bosa.Imam sreće što je leto.

Ali gotovo,već nekoliko ljudi se okupilo oko mene.

Spremna na sve stajem u zastrašujuću pozu.

Zbunjeni su..To! Imam priliku da se prisetim onoga što mi je učitelj kig boksa govorio.

Imam sreće što san trenirala boks.

Flashback
"Znači,Welson.Moraš da budeš dovoljno skoncentrisana kada se biješ sa nekim uličnim pijanicama ili slično.Koncentracija je naj bitnija.Ako si dovoljno skoncentrisana na ono što radiš,možeš veoma lako prebiti tipa za obezbeđenje,nagađam,ne zameri.Ako izgubiš koncentraciju,svi ti potezi koje izvodiš su bezvredni.Ako ti udaraš nekog tipa,a plašiš se,šta ako te pobedi,šta će ti uraditi kad te bude pobedio.Sve pada u vodu.Nikako ne smeš da dozvoliš da te strah obuzme.Budi fokusirana na poteze,probaj da predvidiš šta će on uraditi.Neka ti u glavi bude samo potez.Ništa više.Ne smeš da razmišljaš ni o čemu drugom.Jer ako to uradiš sve pada u vodu."

End of flasback.

Potez, Beck. Samo potez.Ništa više.

Pružam ruku i pokazujem da mi jedan od nabildanih priđe.

Prilazi sa zlim osmehom na licu.Ja iskorišćavam njegovu nespremnost i udaram ga u stomak,jako.

Pada na zemlju i jauče,previja se od bola.

Nebi to toliko bolelo,ali ljudi moji,to je želudac.

Pogledi drugih nabildanih ljudi su te na njemu te na meni.

Pokazujem još jednom da priđe, ali on ne želi. Klima glavom u znak odbijanja ali ja prilazim njemu.

Stanem dovoljno blizu da može da me udari,ali to se ne dešava jer se ja saginjem a njegova pesnica leti u prazno.

Dižem se i udaram ga u nos,ponovo iskorištavam svoju pesnicu.

Ostali se razilaze sa strahom u očima da ih nebi napala DEVOJKA.Ljudi DEVOJKA!

Da li je moguće?

Trčim,već slobodna,do oblužnjeg auta i ulazim u njega.

Da li je moguće da ovakve super-kul automobile ostavljaju otključane?

Ali,jedna caka.Nema ključa.

Mahh,i to ćemo srediti.

Uzimam one žice ispod volana i spajam ih.

Osetim malo jače peckanje u prstima te ih ostavi,ali ih opet uhvatim.
Izgleda da je došlo do kratkog spoja.

Uzimam ih ponovo i ponovo ih spaja..Ali PONOVO ne uspeva.

Uzimam ih i treći put sigurna da sam ih ovog puta dobro sastavila i spajam ih.

Auto se istog momenta pali,a ja sva srećna odlazim iz jezive ulice.

Harry's POV

Jebote,jebote,jebote!
Kako je moguće da ih je ta mala kuja sredila!

Moram ovo da sredim i to brzo.

Izlazim iz zgrade ali primećujem da mi nema auta.

Kako ga je upalila kada je ključ kod mene?

Izlgeda da je ta mala i više nego pametna,pogrešio sam što sam mislio da ako je žensko,glupa je.

Izgleda da su je njeni upizorili na sve što se dešava u današnjem svetu.Kul.

______
___
___
____
__
_
__
_
_
_
Hej dragi mojiii,my loveeeee!
Kako steee? Evo i trećeg nastavkaaaa ha ha ha! Napredujemo,ha?

Ostavite mi koji kom⬇⬇⬇ i votes,moliiiiimmm vaaaaaaasss!

Zanemarite greške,dešava se!

Slobodno kritikujte,pohvalite,bilo šta! Ako hoćete,dajte mi neki saveeet,slobodno! Možda će mi poslužiti!

Pipls,loveee alll!💗💗💗💗💗Čitamo se uskorooo! x.💗💙❤💚💋💟💕💟💕💟💕💟💝💟💟💕💟💕💟💕💟💝💟💝💖💕💖💖💕🌏🔐🌏🔐🙈🙊🙈🙊💕💟💟💕💟💕💟💕😘😍😘😘😘😍😍💞💞💜💜💚💛💙💓💙💓💙💓💙💓💓💙💓💓💓❤💋❤💋💋💘💘💘💖💙💖💙💖💙👑👑👑💎💌💞💞💟💝💟💝💟💚💖💚💖💖💙💖💙💖💙