Srce mi je kucalo nenermalno brzo. Imala sam osecaj kao da ce iskociti. Zelim da je ovo samo ruzan san, ali nije, ovo je stvarnost. Da stvarno stojim ispred kriminalca koji me moze ubiti svakog trenutka. Jos par puta sam probala da se otmem ali bezuspesno. Prislonio me je uz zid i stavio svoje usne kod mog uha.
"Stvarno si mislila da mi mozes pobeci?" - prosaputao mi je na uho. Znala sam da mu ne smem pokazati da se bojim. Cvrsto sam stala i pogledala ga onim ubilackim pogledom.
"Ajde ubij me. Sta cekas vise?!" - rekla sam povisenim tonom. Na moje reci se nasmejao, ali onako sarkasticno.
"Strpi se jos malo. To cu kasnije uraditi. A sada imam pametnijeg posla." - rekao je smireno. Onda mi je prislonio neku maramicu na lice. Nakon par trenutaka ispred mene je sve postalo crno.
...
Budim se u meni nepoznatoj sobi. Osecam jaku bol u glavi. Pogledala sam oko sebe. Soba je bila cisto bela. Videla sam da na sebi imam samo dodje rublje. O Boze sta se desilo? Zasto se niceg ne secam? Na podu sam videla musku belu majicu i sivu trenerku. Sada se jos vise bojim. Sta ako... ma nije sigurno. Necu na to ni da mislim. Polako sam se pocela secati svega od sinoc. Moje razmisljanje prekida ulazak onog manijaka od sinoc. Povukla sam jorgan i obmotala ga oko sebe. Prisao je krevetu i seo.
"Ma daj babe zasto se sramis? Ionako sam te video golu." - rekao je sa velikim osmehom na licu.
"Nisi valjda?"
"Da. Pa zar se ne secas? Bilo nam je super."
"Da li si ti normalan? Kako si mi to mogao uraditi? Znas li kakve sve posledice mogu imati zbog tebe?!" - vikala sam.
"Smiri se babe. Sama si to zelela."
"Ja sam to zelela? Smo mi reci da si koristio zastitu?"
"Au zastita. Zaboravio sam na to." - kada je to rekao ostala sam sokirana. Bozeeee zasto se ovo meni desava?
"Tii...ti nisi normalan. Jesi svestan sta mi se moze sve dogoditi?" - govorila sam jecajuci.
"Zar si ti toliko jebeno glupa? Naravno da te nisam jebao. Ali znas mogao sam to uraditi ali nisam!" - povisio je ton. Nista nisam rekla. U jednu ruku sam bila srecna sto me nije... znate vec sta, a u drugu ruku mi je doslo da placem. Ipak me je oteo. Jaoo moji roditelji. Sigurno se jako brinu. Moram da pobegnem odavde. Ali kako? Kako da pobegnem kad ni ne znam gde se nalazim? U pozadini se cuo zenski glas kako govori 'Justin gde si?' Na te reci ovaj kriminalac me je pogledao,a vec sledeceg trenutka je ustao i izasao iz sobe. Pa izgleda da je on Justin. Bar ga sad mogu zvati imenom,a ne 'kriminalac'. Ustala sam iz kreveta i videl svoje stvari na nekoj stolici. Uzela sam ih i otisla u kupatilo koje se nalazi u toj sobi. Kada sam se obukla izasla sam iz sobe i smisljala plan kako da pobegnem odavde. Kroz prozor? Ne, nema sanse. Previse je visoko. A da izadjem iz sobe i nekako se iskradem? Ne ni to. Neko ce me videti. Otvorila sam malo vrata i videlva da nema nikoga. Dosla sam do stepenica i ugledala onu dvojicu kriminalaca. Njih tako moram zvati jer im ne znam imena. Ali fuck kako cu sad da izadjem. Njih dvojica su se nesto svadjali. Jedan je rekao drugom 'Robin samo me jebeno ostavi inace se neces dobro provesti.' Eto sad znam jos jednom kriminalcu ime. Znaci sada imamo Justina,Robina i kriminalca. Jos su se nesto svadjali. Kriminalac kom ne znam ime je uzeo casu i razbio je o zid. Robin ga je gledao hladno i rekao 'Tebi Rayn bas nije lako.' Sad znam sviju. Ali kako da se izvucem. Ugledala sam jedan prozor i polako dosla do njega. Tuda sam mogla pobeci jer su bile neke basamake. Krenula sam da silazim ali ja se jako bojim visene. Ovaj put sam morala zaboraviti na sav strah. Ipak je pitanje zivota i smrti. Uspela sam nekako da sidjem i trceci sam izasla iz ogromnog dvorista. Pogledala sam oko sebe i svuda je bila suma. Fuck sta sad da radim? Pobegla sam u najblizu sumu i sakrila se. Hodala sam sumom i odjednom naisla na jednu cestu. Videla sam neku zenu i brzo joj prisla.
