Bio je petak 13. Moj cijeli razred i ja isli smo na izlet u Zadar.Na stanici pokraj skole cekali smo autobus.Kada je autobus dosao otvorila su se vrata a mi smo usli.Cim sam vidjela vozaca sve mi se cinilo cudno.Sjela sam kraj svoje frendice Ane.Na svome sijedalu ugledala sam crvenu fleku.Bila je to krv.Nakon pola sata voznje stali smo pokraj nekog kafica.Uciteljice su isle popiti kavu,neka su djeca ostala u autobusu a neka su isla van.Ostala sam u autobusu s Anom,Lukom i Mirnom.Pricali smo, igrali igrice i zezali.Odjednom vozac je uzeo mikrofon i poceo govoriti:"osveta,osveta,osveta"Nisam marila za to.Za par trenutaka vozac je dosao do nas dohvatio Luku i bacio ga na pod.Svi smo vristali i plakali ali nitko nas nije cuo."osveta,osveta,osveta" govorio je vozac.Uzeo je noz iz đepa i napravio posjekotinu na prstu.Poteklo je dosta krvi.Na prozoru je s krvavim prstom napisao "Tko u ovaj bus uđe taj jutro vise vidjeti nece"Povukao je mene i Anu a Mirnu je konopcem zavezao za sijedalo.Izašao je s nama iz busa i doveo nas do stare kuce.Kuca je bila puna krvi.Imala je mnogo prostoria.Odvukao nas je u jednu prostoriu.Tamo nas je zakljucao.Uzeo je sjekiru i izisao van.Bile smo prestravljene.Odjednom smo cule strasan vrisak.Od tada nasla sam se u krevetu i shvatila da je to sve bio san.Sutradan u skoli Ana mi je ispricala isti san koji je sinoc sanjala kao i ja.Shvatile smo da nedostaje Mirna.Poslje skole zvale smo je na telefon i nije se javljala.U njezinu kucu se se doselili novi ljudi.Od toga dana je vise nikad nisam vidjela ni cula.
