-Jesteli vi normalni?Vani je oluja a vi zelite ici na turneje!Otkazite let!- samo su se nasmijali.
-Nece nama nista biti- rekao je plavusan kojem jos uvjek nisam saznala ime.
-Mozemo poginuti retardu!- proderala sam se na njega na sto sam dobila pogled od prolaznika.
-Nece nam nista biti!Kada izademo iz grada let nastaje biri miran,ne boj se imamo i mi mozak- plavusa je rekao i iznervirano sjeo na jednu klupu.Zasto imam osjecaj da ovo namjerno radi?Ne zelim glavu zamarati nebitnim stvarima.
-Bit ce sve uredu ljepotice,neboj se.- uvjerovao me je Michael sa kojim sam valjda u najboljim odnosima.
-Vi ste ludi- nasmijao se.Michael mi se cini kao zanimljiva osoba a ne kao retardirani ludak.Crvena kosa mu bas lijepo stoji,trebala bih se i ja farbati ovoga mjeseca.
-Znamo ljepotice- jos nisam shvatila foru sa ljepotica ali nema veze.Pitat cu ga jednom zasto me zove ljepoticom.Opustila sam svoje tijelo i zatvorila oci.Nadam se da se necu probuditi na pola leta.
-Vic,budi se.Stigli smo- Protrljala sam oci i ispred sebe vidjela svoga dosadnog brata.Kad smo prije stigli?Zar je moguce da sam cijeli let prespavala?
-Kad prije- zjevnula sam i uzela svoju crnu torbu.
-Jedva sam te probudio.Spavas kao medvjed- nasmijala sam se.Napokon smo izasli iz aviona kad su nas zapljusnuli blicevi fotoaparata.Ostali su bili malo dalje od nas i gurali se kroz novinare da produ.Koja sramota novinari su im nadohvat ruke i guraju im kamere u facu dok fanove obezbjedenje drzi podalje od benda!Jos nemogu shvatiti kako ljudi mogu biti ovolike zivotinje.Namrstila sam se prizoru ispred sebe i krenula sam sa Ashtonom kroz novinare koji su postavljali bezbroj pitanja.Na neka sam se cak i zgrozila.
-Luke dali jos uvjek volis Ashtonovu sestru Victoriu?- cula sam jednog novinara.Ide za onim plavusanom i ceka da mu odgovori na pitanje.Sto se desava?Ja ga prvi put u zivotu vidim,odkud im to da on mene voli?
-Nase privatne stvari vas se neticu!- odgovorio mu je Michael.Tek sad vidim koliko sam ja bezobrazna prema ljudima.Ali to i zasluzuju.
Napokon smo dosli u hotel.Veceras imaju koncert a onda idemo dalje busom.Cekali smo da nam dadnu kljuceve od sobe.Kad smo konacno dobili kljuceve ispalo je da ja moram biti sama u sobi.
-Sis sorry- rekao mi je Ashton kad mi je dao kljuc od moje sobe.
-Nema veze- rekla sam nezainteresirano.Neznam zasto sam uopste krenula sa njima na turneju?Znala sam da su uvjek u jednoj sobi!Zasto sam krenula?Trebala sam sa sobom povesti i Rachel,barem bi imala drustvo.
Otkljucala sam vrata od svoje sobe i ostavila kofere sa strane.Odmah sam izvadila laptop sa namjerom da nazovem Rachel.Ulogirala sam se i cula kucanje.Ako je netko od onih retarda dosao da me zajebava otiti ce nazad u sobu slomljene ruke.Nasmijala sam se na samu pomisl njih u gipsu.Otvorila sam vrata i ugledala Michaela.
-Primas me?- pored njega su stajali njegovi koferi -igrali smo papir,kamen,makaze.Izgubio sam- ipak su kulturni da ne ispadne da samo ruzno mislim o njima.
-Ulazi- nasmijao se i ostavio svoje kofere.Jesam li rekla da Michael ima sladak smijeh?
-Um.Sad ce me zvati prijateljiva.Vas je fan tako da ocekuj vrisak- rekla sam mu a on se nasmijao i skocio i legao pored mene.
-Da je malo zezamo- namignuo mi je na sto smo se obadvoje bezobrazno nasmijali.Javila sam se kad me je Rachel nazvala.
-Hej Vi....Aaa!O moj Boze!MICHAEL!- Michael je samo gledao u ekran telefona i ostao ozbiljan.
-Rachel,kakav Michael sama sam u sobi!- vec mogu zamisliti sebe na groblju.
-Vic!Ne zezaj me vidim ga!- pocela je plakati.Odvalili smo se smijati na sto je ona jos vise pocela plakati.
-Sorry Rachel,zezamo se malo.Stvarno sorry- rekao joj je Michael.Pa nije bas toliko ni los,dobar je on prijatelj.
Malo vece poglavlje (:
Ono pitanje od novinara ima veze
Sa buducnoscu price.
Nista ne otkrivam sve cete saznati
