Mirno sam spavala dok BUM!Nesto je palo i razbilo se.Ustala sam i protrljala oci pet sati je u jutro a avion je u sedam.Ustala sam iz kreveta i otisla na donji kat
-Ashton koji kurac to radis?- proderala sam se na njega na sto sam dobila pogled od njega i njegovih prijatelja.
-Sorry sisi sto sam te probudio.Ne psuj!- prevrnula sam ocima jebote nemam sesnaest da mi govori sto cu raditi.
-Imam devetnaest Ashton!- klimao je glavom a zatim me pogleda.
-Dvadeset- uzadhnula sam i sjela na jednu stolicu sto dalje od pedera.
-Nemam dvadeset godina- rekla sam mu a on je nastavio nesto raditi.
-Da,nemas imas jednu- rekao je jedan od njegovih prijatelja na sto su se ostali nasmijali.Bas smijesno.
-Ashton sto izvodis?- odlucila sam ih ignorirati i pozabaviti se malo sa boljem suradivanju sa bratom.Govorim kao da je posao u pitanju.
-Pravim dorucak-
-Pet je sati Ashton- slegeo je ramenima.Nikad necu shvatiti muskarce.Ili su glupi ili se samo prave glupima.Dva sata jos plus vise od dva mjeseca moram provesti sa ovim pederima da mi moja draga mamica bila zadovoljna samnom.Sto si radim od zivota?
-Sta si tako smrknuta?- pitao me je plavusan na sto bi mu najrade voljela srednjak dati ali nesmijem,ipak je od Ashtona prijatelj zelim biti lijepo djete iako je to nemoguce.
-Da bi me ti imao sto pitati- rekla sam mu i ustala sa stolice.Pametnije bi mi bilo da se odem spremiti.
-Hej ljepotice pa nemoj ici salimo se malo- mislim da mi je to rekao onaj lik sa crvenom kosom -nismo se ni upoznali ljepotice,moje ime je Michael- da to je bio onaj crveni.
-Sa pogresnom osobom se salite- rekla sam im i opet krenula uz stepenice.
-Ajde Victoria sto bjezis zelimo da se lijepo sprijateljimo s tobom- previse su dosadni a ja imam manjak zivaca.Okrenula sam se i sisla niz stepenice.Proklinjat cu ovaj dan do kraja svoga zivota!Sjela sam nazad na onu stolicu i tapkala prstima po povrsini drvenog stola.Ovaj stol mi se nikad nije svidao.Mrzila sam ga do neki dan kad sam shvatila da ovaj stol moze biti i od koristi.
-I ti ces samo tu sjediti?- podigla sam pogled prema onom plavusanu.Primjetila sam crni pirsing na njegovoj usni.Negdje sam ga jos vidjela.Sigurna sam u to!
-Da.Imas nesto protiv?- neki bi rekli da sam previse bahata ali uopste nisam.Ljudi ne zasluzuju da se lijepo odnosis prema njima,oni to neznaju cijeniti!
-Ne.Nemam- prevrnula sam ocima i pogledala na sat.Sest je vec.Kako vrijeme brzo prolazi,jeli je tako ili mi se to samo tako cini?
-Ashton ako ne zelis da zakasnimo pozuri sa tim kao doruckom- rekla sam mu jer uvjek zbog njega ja moram kasniti.
-Evo ga- na stol je stavio tavu u kojoj je ispekao jaja.
-Bravo Ash!Odlucili smo ti dati nobelovu nagradu- decko sa crnom kosom mu je rekao na sto je Ashton zatvorio oci i klimao glavom.Stvarno se ponasaju kao prava djeca.
-I ja sam ovo cekala sat vremena!- rekla sam sa nevjericom u glasu.
-Ne ocekuj previse od njega,jako je glup- rekao mi je plavac.Znam da je jako glup ali ovo prelazi sve granice!
Kako cu izdrzati sa ovim idiotima?
Nadam se da vam se svida (:
Hvala svima koji su ostavili glas i komentar na proslom nastavku.
Pisanje mi i nije bas nesto
Ali ce biti bolje.
