Bambi,
Oduvek sam te gledala nekim drugim očima, očima zaljubljene devojke, ali ti bi previše hladan da bi shvatio da te jedna mala književnica voli. Bila sam drugačija od devojaka s kojim si se ti družio. Bila sam neobična, volela sam čudne stvari, čudnu muziku, oblačila sam se kako sam želela i radila šta mi je padalo na pamet; svađala se s drugima, boreći se za pravdu, čvrsto sam verovala u svoja uverenja i nikada nisam dopustila sebi da budem bilo čija kopija. Ali tebi sve to bi mrsko i dosadno, više si voleo da se lažno smešiš njima, toliko istima, kopijama, nego da se od srca smeješ sa mnom. Voleo si da ljubiš devojku koja je izgledala isto kao i ostale, koja se oblačila na isti način kao i ostale, koja je pila istu kafu kao i njene drugarice i koja je trenirala sport kao i ti, jedino jer je taj sport postao popularan. Dok sam ja sa druge strane umesto kafe pila čaj, i to čaj sa mnogo limuna, imala kosu u raznim bojama, oblačila se na jedinstven način, svirala i stvarala neke nove stvari, bojila svoj svet svojstvenim bojama i čitala mnogo knjiga, maštajući kako ćeš mi makar jednog dana uzvratiti tu silnu ljubav koju si nosio u sebi.
Ali taj dan nikada nije došao. Zovelo si nju, toliko različitu od mene, devojku koja te nikada nije volela i koja je bila sa tobom, jer eto, popularan si momak u školi, svi te obožavaju i kažu da si zgodan. Ja te nikada nisam volela zbog toga. Verovatno se ne sećaš, ali dok si još bio momak kojeg skoro niko nije poznavao, momak koji je povučeno stajao u ćošku ili sedeo sam u klupi, gledajući u ostale dečake iz odeljenja kako se igraju, ja sam prva koja ti je prišla i stala na tvoju stranu. Podržavala sam te dok sam bila u punom sjaju, dok sam bila popularna i kada su me svi poznavali. Čak i u to vreme, ja sam se družila s tobom i nisam nikome dozvoljavala da te ponižava. No, ne vrati se uvek svima istom merom. Kako je moja popularnost počela da opada, tako je tvoja rasla. Postao si glavna faca u društvu, počeo si da se družiš sa ljudima koje nikada nisi ni poznavao. Postao si jako dobar sportu i devojke su počele da se okreću za tobom. Bila sam sigurna, tada, da me nećeš nikada zaboraviti i da ćeš se i dalje družiti sa mnom kao nekada.
Ali, to se nije desilo. Zaboravio si me brže nego sam se ja sama nadala da ćeš me zaboraviti. Počeo si da se ponašaš kao da ne postojim, da me vređaš, da omalovažavaš moju umetničku stranu, nazivao si me čudnom, odbijao da budeš onakav kakav si bio nekada. Tada sam shvatila da stvari više nikada neće biti iste, pa sam se povukla. Dopustila sam ti da radiš šta želiš, da rasteš u očima drugih, sklanjajući ti se sa puta, puštajući te da me zaboraviš, da me se više nikada ne setiš.
Napustila sam naše rodno mesto i nisam se vraćala godinama. Kadam sam konačno došla, bio si potpuno druga osoba i poveden popularnim životom, zaboravio si na mene. Nisi me ni na ulici pozdravio. Kada si ugledao moje lice, okrenuo si glavu i pričao sa društvom kao da ja nisam postojala. Tada me je zabolelo srce, jer me je osoba koju sam godinama podržavala i volela izbrisala iz svog srca jednom za svagda. Zato sam te večeri odlučila da se promenim iz korena. Istina, i dalje sam ostala ona čudna mala književnica, ali sam postala druga osoba, hladnija, zatvorenija. Prestala sam da dolazim u naš grad, više te nisam viđala i godine su polako prolazile, dok smo mi živeli različite živote u različitim državama. Moj krug prijatelja se širio, uspevala sam na mnogim mestima, odlazila i putovala u druge zemlje, pokušavajući da zaboravim te oči i taj osmeh koji sam toliko volela. Zaljubljivala sam se u druge smeđe oči, u karaktere koji su sličili tvome, ili pak mome, ali niko te nije mogao zameniti. I dalje sam, u podsvesti, videla jedino tebe i tvoje bambi oči, kako me nežno gledaju i miluju, a velike ruke drže u zagrljaju, čvrsto, ne puštajući me da odem.
Dugo mi je trebalo da se naviknem na život bez tebe, da shvatim da ti ne značim više kao što sam ti nekada značila. A onda sam upoznala njega. Bio je tvoja sušta suprotnost. Nije bio nežan na prvi pogled, naprotiv, izgledao je kao hladan i mračan čovek, koji krije mnoge tajne u sebi. Zavolela sam ga. Ne znam kako i kada, ali znam samo da sam u jednom trenutku shvatila da se više ne sećam tvojih smeđih očiju i da mi se umesto tvog osmeha, koji sam videla svaki put kada bih zatvorila oči, sada pojavi njegov. Više nisam čula tvoj glas u snu, već njegov, dublji i nežniji od tvog. Shvatila sam da sam te potpuno izbrisala iz svog života, baš kao što si ti mene nekada davno izbrisao iz tvoga.
YOU ARE READING
Oprošteni gresi
Short StoryOprostila sam ti sve greške jedini moj, baš kao što je meni moj muž oprostio sve moje greške onda kada si umirao. I želim konačno da ti kažem isto ono što si i ti meni rekao pre toliko godina. Volim i ja tebe, dečaku sa prelepim bambi očima. Tvoja M...