Imuna

Mira

Šta to šuška?
Nebo iznad Tehnopolisa bilo je crno. Njegove ulice bejahu puste i ni jedna svetiljka nije svetlela.
Nešto je na mom krevetu!
- Ajk!
- Da, Mira?
- To si ti? Zašto si u droidu? Svetlo, molim te...
- Žao mi je Mira, problem sa napajanjem.
Problem sa napajanjem? To znači da sam zarobljena u ovoj sobi dok problem ne bude rešen...
Mira didirnu slepoočnicu. Ekran se pojavi ispred njenog desnog oka. Sat je pokazivao 8:23.
Zašto je vani mrak?
- Ajk, od kada nemamo napajanje?
- Od 8:18:24.
- Dodaj mi telepod.
Na ekranu telepoda pojavilo se žensko lice.
- Falkon.
- Mira. Koja poboljšanja sada unosiš u moj droid?
- Zapravo, rad je obustavljen, nemamo napajanje.
- Koliko je sati?
- 8:25.
- Sačekaj 8:27:00, napajanje će biti ponovo uspostavljeno.
Mira odluči da ne pita kako ona to zna.
I zaista, u 8:27 nebo iznad Tehnopolisa posta plavo sa tek po kojim oblačkom. Ajk se povukao u svoju komoru i ponovo je bio samo lice na zidu. Mira mu naredi da otvori vrata ka radionici, što on i uradi. Mira zakorači u praznu, hladnu sobu. Prišla je sredini sobe dok se eho njenih koraka još uvek slegao. Podigla je ruku ispred sebe. Na podu se pojaviše linije koje su opisivale pravougaonik. Pravougaonik se odiže od poda ostavljajući za sobom neprimetan otisak u podu. Sam pravougaonik bio je debeo tek nekoliko milimetara. Paralelno s njim, sa plafona se spusti staklo. Kada su se dodirnuli, pravougaonik presta s podizanjem, a staklo se povuče ostavljajući za sobom Falkonin droid. Mira dodirnu zid telepodom, na šta ovaj odgovori otvaranjem prolaza velikog tek toliko da u njega telepod bude ubačen. Na zidu sa druge strane pojaviše se dva lica. Pripadala su Ajku i Falkon.
- Hoćemo li? - Upita Mira i, ne sačekavši odgovor, dodirnu sto nekoliko puta. Pored stola podiže se kvadar Mirine visine. Na Mirin dodir on odgovori otvaranjem police sa alatkama. Mira uze jednu i okrenu se ka droidu.

- Ručak!
- Ne sada, mama!
Tiho šištanje vrata začu se iza Mire.
- Kakav je ovo haos?
I zaista, haosa je bilo svuda: delovi naslagani na dve gomile, alatke ležerno spuštene kraj Mirinih nogu. Na stolu ležao je droid oblika zmaja sa dva para krila.
- Ne sada, mama. Pokušavam da prilagodim Falkon njenom novom droidu.
- Odakle ti Falkon?
- To je projekat, sa Akademije. Dozvola je na zidu iza tebe.
- U redu onda, nemoj dugo.
- Neću, samo izađi!
Vrata zašištaše. Mira se okrenu ka njima i uhvati pogled svoje majke. Prišla je zidu i dodirnula ga. Na računu je ostalo tek nešto više od 1 000 kredita. Pogledala je ka Ajkovom licu.
- Poveži me sa Nikolasom.

- Rad na Falkon je gotov? Tako brzo?
- Ostalo mi je još samo da spojim softver sa hardverom.
- Umeš li?
- Naravno!
- Treba li ti još nešto?
- Da... Ostalo mi je oko 1 000 kredita...
- Hahaha možeš li ih iskoristiti?
- Mislim da mogu! Hvala ti!

Sate i sate Mira je utrošila na prilagođavanje Falkon njenom novom telu, ali jedna greška stalno se pojavljivala u celom procesu. Falkon nije mogla da prihvati nove kandže. Kandže su bile oružja bića koja su živela uz ljude. Male, metalne kandže bile su skrivene unutar Falkoninog zmajskog tela. Posle još jednog neuspelog pokušaja, Mira je odmahnula rukom i okrenula se ka ekranu. Na njemu je Ajk dizajnirao svoj novi droid.
-Hej hej, polako! Svestan si koliko vremena i truda mora biti utrošeno u dodavanje još jednog turbo motora?
- Mira, ja sam to izabrao zbog tebe!
- A kako to?
- Moći ću brže da te spasavam od napasnika!
- Dobra kuca Ajk. Trebalo je da te instaliram u mačku.
Ekran nesta. Zid je ponovo bio samo zid. Falkon je pokušavala da se prilagodi svom droidu. Mira se oseti usamljeno.
- Zašto si tužna, malena?
- Džone!
Mira priđe zidu levo od sebe. Sa ekrana se smeškao melez, sudeći po boji kože. Plave oči i plava kosa stvarale su potpun kontrast koži. Beli, pravilni zubi otkriše se kada se Mirin kolega sa Akademije osmehnu.
- Zdravo, malena.
- Nismo se čuli od...
- Od kako sam napustio Akademiju...
- Kako ti je u Odseku?
- Cene umetnost mnogo više od profesora na Akademiji.
Mira je pratila pokrete ruke momka s druge strane ekrana. Njegovu sliku zamenila je slika grada lepog poput Tehnopolisa, ali na ovoj slici nije bilo ljudi. Besprekornu belinu zidova zgrada kvarile su zelene linije koje su se poput pukotina širile sa ulica sve do samih krovova zgrada, iako su neke od njih bile i po nekoliko desetina metara visoke. U donjem desnom uglu nalazio se žig. Odsek za umetnost pisalo je preko mere ukrašenim slovima.
- Džone, odakle ti inspiracija za ovo?
- Sanjam ovo već dugo...
- Šta je ovo zeleno?
- Puzavice.
- Šta?
- Vrsta biljke sa sposobnošću penjanja uz horizontalne površi.
- Od kada se ti interesuješ za biljke?
- Ne interesujem se, jednostavno, sanjam ih.
- Jesi li ih ikada video? Mislim na puzavice.
- Ne, ne u stvarn... Mira, odakle tebi takav droid?
- Falkon! Uspela si!
Falkon je lenjo zamahivala krilima iako za tim nije bilo potrebe.
- Ostani na toj visini, samo da proverim gravitacione ploče!
- Malena?
- Da?
- Oduvek sam voleo da te gledam dok radiš...
Mira se osmehnu. Falkon je prekrivala njene oči ali se njen širok osmeh u celosti video na ekranu.
- Falkon, ovo je dobro. Dovedi Nikolasa.
- Nikolas?
- Džone, čujem li ja to ljubomoru u tvom glasu?
- Ne! I ne namiguj!
Mira ga je neko vreme gledala, a onda su oboje prasnuli u zarazan smeh. Začu se šuštanje vrata.
- Ponovo sam ja taj koji nije pozvan na žurku...
- E pa Džone, ovo je Nikolas.