Tama

Noć

Hladna noć padala je nad Rosemoorom. Tišina je preplavila stan u centru grada, samo se čuo poneki tup udarac dok je Daric Stron pakovao svoju torbu za pokret. Njegova ćerka Rea bila je u svojoj sobi i gledala u svoj laptop. Čitala je nešto o biljkama koje će večeras morati tražiti po šumama.
- Rea! Duso moramo krenuti!
Daric je pozva.
Rea je brzo uzela svoje stvari, obukla crnu koznu jaknu i pojavila se pred ocem koji je krenuo prema ulaznim vratima.
- Dobro se čuvaj večeras.
Rekao je Daric gledajući u čiste zelene oči svog jedinog deteta. Bila je prelepa kao i njena tetka Jade. Izašli su iz stana i nestali među senkama uličnih svetiljki.

U kući Melineovih se čuo zvuk starog kopira, kog do sad nikad pre nisu koristili. Mia je kopirala strane iz lepo ukoricenih knjiga njenog strica, koje je našla na tavanu. Stare knjige su bile prepune imena i slika korisnih magičnih biljki koje rastu u planini. Neke od njih su bile prelepe, čarobnih boja i veličanstvenih oblika. Kevin je spremio nekoliko svojih stvari te ih ponio prema niz stepenice prema izlazu iz kuće.
- Idemo ljudi.
Rekao je kratko svom bratu i sestri.
Mia je brzo sve stpala u mali crni rusak i pogledala prema velikom stolu u trpezariji, nije ništa zaboravila.
Izašli su iz kuće. Napolju ih je čekao Nicolas. Mia mu se lepo osmehnu i prijateljski mu pruži ruku. Nije to očekivao, koliko god da mu je prijao nežni i topli dodir njene kože, toliko je bio i razočaran. Osmehnuo joj se. Seli su u auto i ostavili prašinu iza sebe, da pliva lepim noćnim vazduhom.

John je vozio svoj motor i osećao vetar na svom tamnom licu, njegove hladne smeđe oči večeras su gorele. Pogled mu je bio fokusiran na jednu tačku u daljini, nije nosio kacigu. Tačno je želio da mu vetar prođe kroz kosu i da ga malo rashladi.

Felpsove su krenule iz svoje kuće vrlo mirnije od ostalih. Jessica je lagano vozila kroz noć dok je njena majka sedela kraj nje.

Iznad njih harpije su parale nebo  Rosemoora. Već su promenile svoj oblik i vinule se u visine, lepo tamno nebo se stopilo sa njihovim telima.

Rob je prvi stigao na dogovoreno mesto, svoje snažno telo je naslonio na veliki hrast. Duboko je udahnuo i pogledao sat na svojoj ruci. Osetio je miris drugog vukodlaka, a onda se pojavio John. Robovo telo se sklonilo sa velikog drveta i namestilo ispred Johna.
- Dobro veče.
Prozbori John.
- Veče. Spreman si ?
Upitao je Rob.
- Da.
Rekao je John. Pogledao je iza sebe i očekivao da će još neko doći.
- Postaćeš novi vođa čopora ?
Upitao je Rob.
- Molim ?
Upitao je zbunjeni John.
- Znaš na šta mislim.
Njihov razgovor je prekinuo dolazak Mclineovih. Zajedno sa Mijom sa zadnjeg sedišta auta izašao je i Nicolas. Johnov pogled posta još uzareniji. Ne nije bio ljubomoran na svog najboljeg prijatelja, kako bi mogao ? Vukodlaci su se međusobno pozdravili i počeli dogovore. John nenadano priđe Miji i poče razgovor sa njom.
- Kako si ?
Upitao je.
- Dobro, ti ?
Odgovori ona vidno iznenađena. Pazila je na svaku reč koja je izlazila iz njenih punih i tamnih usana.
- Ne znam, osećam se čudno.
Njihov razgovor prekinule su harpije koje su se spustile na zemlju. Njihove opasne oči svetlile su. Ela da znak svojim ćerkama da se vrate u ljudski oblik. Kada su to učinile, Elena prođe Nicolasu, a zatim njih dvoje dođoše do Johna i Mije.
- Hej ljudi.
Rekla je Elena svojim slatkastim glasom. Dvoje vukodlaka klimnuse.
Uskoro Daric Stron je parkirao svoje auto i zajedno sa ćerkom izašao iz auta i pridružio se grupici. Rob primeti njegovu torbu i seti se da bi ga ovaj mogao ubiti sa pola muke. Gađenje preplavi njegovo telo. Zasto mora surađivati sa prokletim čuvarom ?
Rea stanu takođe blizu svojih prijatelja. Dok se njen otac pokušavao družiti sa starijim calovima. Brend je razgovarao sa Tamar. Njena lepa figura blistala je u sivim hlacama i plavoj košulji, koja je bila providna. Brend je znao da će se njegova jedina ljubav uskoro pojaviti i želio se igrati njenim osećajima iako mu je ona, Katherine Felps, bila sve.
Konačno Felpsove se pojaviše. Veštice su poslednje došle. Svi su čekali da reci izađu iz Rebeccinih usta. Možda su već njihove zalihe pri kraju.
- Molim vas da večeras sarađujete setite se da vaši životi osvise o ovom u neku ruku.
Reče Rebecca, a zatim nastavi.
- Najbolje bih bilo da se rasporedite u timove.
- Pa podeli nas.
Rekao je neko iz grupice tihim glasom.