Dust Bones [Punk Harry Styles] Serbian Translation

002

Naslonila sam se na gepek dok sam gledala u mesečinu,vadeći svoj kofer koji sam sam ponela sa sobom jer me on obično tera da nosim taj ranac u slučaju nekog hitnog slučaja dok sam gunđala sama sebi ispod daha.Iznervirana sam,da,ali više iznervirana jer napuštam Meksiko.

Bilo je ustvari zabavno,živeti bogato.Bazeni sa novim prijateljima svakog dana,učenje pod zvezdama.Živela sam na predivnim mestima,ali nijedno mesto nije dugo trajalo.Neka moja omiljena mesta su bila luksuzna,a neka su bila tih i mala.Ali dokle god sam se osetila zaštićenom,nije bilo problema.

Kofer mi je postajao sve teži i teži kada sam se saplela i pala na zadnjicu. "Auć." promrmljala sam sebi ustajući na svoja stopala.Osetila sam blagi bol u zadnjici pa sam protrljala to mesto par puta.

Kada sam se okrenula,tamna figura je stajala tri korala iza mene.Uplašila sam se,i raširila oči pre nego što sam ugledala u Harry-a koji je zlobno smeška.Na njemu je biojedva vidljiv taj smešak,ali mogla sam da vidim mali deo na kraju njegovih usana.Verovatno me je gledao sve vreme.Nije se ponudio da pomogne,niti da pita da li sam uredu.Samo je stajao tamo,buljeći u moje lice kao neki čudak,što i jeste.I dalje razmišljam zašto moj otac misli da ovaj dečko može toliko da mu pomogne.

"Čemu se ti smeješ?"

Ponadala sam se da će da progovori napokon,posle celog dana.Pojavio bi se ispred kupatila dok bi se ja tuširala,sedući na sofi i igrajući se nožem dok bi pio čaj,i stojeći na zidu iza mene.Čak je gledao i dok učim,dok se igrao sa pisingom na usni.Ili kad god bih se pomerila,ustao bi i pratio bi me.Jedina stvar koju sam sozvolila sebi jeste da prevrnem očima i da se nadam da će ova tri dana da prođu što brže moguće.

Prevnula sam očima i pokupila svoju torbu i krenula ka crnom džipu-kao i uvek-on me je pratio.Okrenula sam se i i namrštila sam se.Harry je stajao u mestu gledajući me svojim dosadnim pogledom.Da,drago mi je jer se trudi da me zaštiti,ali nema razloga da me štiti od papirnih aviona ili vrućeg čaja."Isuse Hriste,možeš li da prestaneš da me pratiš više?!"

Nije reagovao.Bio je skoro pa bez emocija.Svaki put kada bih mu rekla da ide od mene,ostao bi u mestu.Rekla bih mu da ide negde da se baci,ali on bi se samo nasmejao,stidljivo.Ili kad god bih ga opsovala,on bi stegnuo vilicu.Jedine emocije koje je pokazivao su one negativne,i počela sam da budem jako umorna od njih.Bio je tako seksi,da,ali je pokazivao nula od emocija sa večnom tišinom i to me je dovodilo do ludila.

Stajao je sa prekrštenim rukama,gledajući u džip.Napravio je par koraka,otvorio ga i uzeo ranac.Izvadio je šta mu treba,i neoprezno bacio ranac nazad u džip.

Naprimer,danas kada se igrao sa svojim džepnim nožem a ja sam čitala knjigu i pila čaj,bacio je nož uvis.Vrisnula sam,a nož je prošao i udario u zid koji je bio na 10 centimetara udaljen od mene.Kunem se da pokušava da me ubije više nego što pokušava da me zaštiti.Činjenica da je imao dobar cilj je bila tako privlačna,da imam pomešane emocije.Ne sviđa mi se njegova ličnost,ali izgleda tako prelepo.

"Znaš,lomljive stvari su bile unutra,Harry!" Rekla sam mu posle par sekundi,dok sam ga pratila.

Trebalo mi je par sekundi da se uskladim sa njegovim hodom.Imao je dugačke noge,koje su mu dozvoljavale velike korake i poprilično brz hod.Ja jesam visoka,ali ništa u poređenju sa Harry-em.

Ušli smo unutra u tišini,i bila sam sigurna da ću ga ubediti da mi se izvini."Sve što trebaš je da mi se izviniš,to je ono što rade prave muškarci."

Po prvi put,čula sam ga da se podsmehnuo.Skrenuo je na uglu i otvorio vrata a ja sam požurila za njim,s obzirom da nismo mogli oboje da prođemo kroz vrata u isto vreme.Kada smo ušli,zažalila sam - dobro i ne baš.Harry je otkopčao svoju košulju,otkivajući svoje mišiće na leđima,tetovaže koje su dostizale od ramena do kraja vrata.