Metak sudbine

Uvod

Zapalila sam cigaretu i povukla dim, gledajući namršteno u komešanje ispred sebe.
- Hajdemo, Mia, nećeš valjda da se cimaš oko klinki koje se svađaju zbog momaka i propalih veza. Pusti to. - Mejsi je rekla, oprezno me posmatrajući, dok je vezivala kosu boje meda u prilično neurednu punđu.
- Ko je ono? - klimnula sam glavom ka visokoj devojci u gužvi koja je vikala na dosta manju i uplakanu devojčicu.
- Temin Ficdžerald. Iz drugog kraja. -
- Šta onda, dođavola, traži u našem?! - uzviknula sam, i pre nego što je Mejsi uspela da me zaustavi, krenula ka njoj. Kada sam prišla, primetila sam da Temin želi da tuče moju poznanicu, koja ne samo što je bila sitnija građom, već je bila i dve godine mlađa od nas. Stala sam pored nje i spustila joj ruku na rame. 
- Ima li ovde nekih problema? -
- Ko si sad pa ti? - Temin je izbečila svoje zelene oči na mene.
- Čoveče, to je Mia Rivers. Hajde, kreći, nemoj da se svađaš sa njom. - niska devojka platinasto plave kose povukla ju je za ruku, gledajući me pomalo prestrašeno.
- Čula sam za tebe. - reče Temin dok me je svojim mesnatim prstom bockala u grudi.
- Drago mi je. A sad se skloni odavde, pre nego što se ja postaram da odeš u ambulantnim kolima. - sa osmehom na licu sam izgovorila, dok je okupljena masa prasnula u smeh.
-  Šta ako neću?! - prkosna grimasa joj se pojavila na previše i zaista nespretno našminkanom licu.
- Imaš tri sekunde. - spustila sam pogled u beton predamnom i stegla šake u pesnice, iako su mi ruke i dalje opušteno visile pored tela. Baš kao što vojnik predoseća kada će biti pucnjave, ja sam znala da ću danas morati da isprljam ruke. Ova devojka je zalutala na nepoznatu teritoriju, i to moju. Neće otići odavde bez naučene lekcije.
- Jedan...- dok sam usporeno odbrojavala, ona je i dalje stojala na mestu. - Dva... - i dalje se nije pomakla.

- Tri. - desnom rukom, koju sam do tada držala u džepu, zgrabila sam je za kosu i savila je unapred, u isto vreme podižući koleno. Iz sve snage sam lupila njenim licem o svoju nogu, osećajući kako joj lomim nos. Gurnula sam je i ona se zateturala unazad, pravo u naručje zaprepaštenih drugarica. Rukom je pokušavala da zaustavi krv koja joj je lila niz lice, dok me je posmatrala suznih očiju. Spustila sam pogled na svoju butinu i ugledala krvav trag na sivim helankama.
- Oh, čoveče, stvarno? Mislim da ćeš i za ovo morati da platiš. - nasmejala sam se i krenula u njenom pravcu, dok je ona koračala u suprotnom smeru, sve dok joj se leđa nisu sastala sa kapijom. Bila je uhvaćena u zamku. Masa je skandirala moje ime, a niko od njenih uplašenih prijateljica nije joj pritekao u pomoć. Tipično. 
Prišla sam joj sasvim blizu, dok je ona cvilela, pogleda prikovanog za sopstvene patike.
- Pogledaj me. - naredila sam, ali su njene oči i dalje pretraživale tlo. - Pogledaj me ! - viknula sam i zgrabila je za vrat.
- Dosta je. Mia. Zvaće pandure. - Mejsi me potapšala po leđima, osvrćući se po gužvi.
- Da te više nisam videla ovde. I da nisi više pipnula nikoga koga poznajem. Jasno? - prošaputala sam joj u uvo, stežući joj ruku oko vrata. Pošto nije reagovala, zgrabila sam je za bradu i lupila joj potiljkom o limenu kapiju iza nje, Dok je klimala glavom, pokušavajući da dođe do daha, pustila sam je. Skliznula je niz ogradu i sela na pod, boreći se da normalno udahne. Dve plavuše su joj pritrčale, a jedna od njih je plakala. Znala sam taj osećaj. Nemoć da pomogneš najdražima. Baš tako sam se i ja nekada osećala. Više ne.
Osvrnula sam se po gužvi. Svi su se došaptavali i smejali, upirući prstom u Tamin koja se tresla i dalje sklupčana na podu. 
- Springfild je naš! Nema uljeza! - viknula sam, dok su svi to pozdravili odobravajućim vikanjem i aplauzom. Nasmejala sam se i krenula sa Mejsi u pravcu našeg sastajališta. Znala sam da nas tamo čeka ostatak ekipe. Navukla sam kapuljaču i ubrzala korak, začuvši u daljini sirene policijskih automobila.