Metak sudbine

3.poglavlje

- Stvarno ćeš to da uradiš? - Ajvi je ponavljala u neverici, marširajući iza mene. Osećala sam njen zapanjeni pogled na svom potiljku i naglo se zaustavila, što je rezultiralo time da je naletela na mene.
- On mora da plati. - jednostavno sam izgovorila.
- Da, ali da li je ovo pravi način za to? - 
- Veruj mi, da nisam sigurna da ću ga ovako upropastiti, ne bih se ponižavala. - frknula sam i požurila preko travnjaka, u susret ostalima. Maks je sedeo na klupi, sa navučenom kapuljačom i telefonom u rukama. Duboko sam uzadhnula i prišla mu.
- Maks? - glas mi je poprimio usiljen ton.
- Hm? - promrmljao je, ne podižući pogled.
Prevrnula sam očima i navukla smešak na lice.
- Možemo li da popričamo? - 
- Nisam siguran da je to dobra ideja. - 
- Molim te? - 
Podigao je svoje kestenjaste oči ka meni. Uzdahnuo je i ustao. Majk, koji se motao okolo na svom otrcanom biciklu, dobacio je.
- Nećete se poubijati? Maks, jel ti treba neki telohranitelj? -
Oboje smo izignorisali smeh koji je dopirao iza naših leđa. Bacila sam pogled i primetila Skota i Ajvi kako se došaptavaju pognutih glava, namršteni. Nisu mislili da je ovo dobra ideja. Ja jesam. Maks i ja smo pešačili ćutke i seli na klupicu skrivenu grmljem. 
- Pa? Reci šta imaš. - ton njegovog glasa bio je hladan i odbojan, ali sam znala da mogu da probijem barikadu koju je sagradio oko sebe. Predobro sam ga poznavala. Nekada sam mislila da je to mana, ali je u ovom slučaju bila prednost.
- Želim da ti se izvinim. Ono juče.. Ne znam šta je to bilo. Znaš koliko sam bliska sa Ajvi, a i svestan si koliko impulsivno reagujem. - okrenula sam se ka njemu. I on je okrenuo glavu u mom pravcu, blago namršten. Ipak, bila sam svesna da ga je moje izvinjenje zaintrigiralo. Nikada se nisam izvinjavala. Nikome.
- Šta je ovo, Mia? Šta smo to postali? Dogovor je bio da ćemo nakon raskida ostati prijatelji, a ne možemo da se podnesemo više od deset sekundi? -
- U pravu si. Ovo mora da se promeni. Nekada smo provodili 24 časa zajedno. - zaćutala sam i duboko udahnula. Gadilo mi se ono što sam izgovorila u sledećoj sekundi. - Nedostaješ mi. - 
- I ti meni, Mija, znaš to. - nasmešio se. Nagoni za vrištanjem i povraćanjem bili su mi jednako visoki. Obgrlio me je svojom koščatom rukom i privukao u zagrljaj. Spustila sam mu glavu na rame i miris njegovog parfema mi je ispunio nozdrve. Zatvorila sam oči na sekund i dopustila da me sećanja preplave, a onda se realnost izborila i preovladala u mom umu. Šteta. Nije bio svastan da se igram njegovim srcem, baš kao što se on nekada igrao mojim.
- Hajde. Idemo. - skočila sam na noge i povukla da za ruku. Vratili smo se do ostalih, držeći se za ruke i smejući se. Skot i Ajvi su nas zaprepašteno gledali, a Gas, koji je u međuvremenu pušten iz pritvora, podmuklo se nasmejao.
- Opet muvanje? -
- Ma ne. Šta pričaš ti? Mi smo samo drugovi. - namignula sam Maksu koji mi je spustio poljubac na vrat i tiho, jedva čujno, prokomentarisao: - Drugarski je najslađe. - 
Nasmejala sam se. Znala sam da će opet biti moj,  a onda će platiti za sve što je učinio. Trostruko.
Nečija ruka se sklopila oko mog lakta, pa sam se okrenula i našla se licem u lice sa Skotom.
- Razgovor. Odmah. -
Izmigoljila sam se iz  Maksovog zagrljaja i krenula za njim. Bilo je nešto oštro u tonu njegovog glasa. Stali smo malo dalje i zagledala sam se u njegove tamne oči.
- Šta to, dođavola, radiš? - besno je upitao.
- Opusti se, samo želim da mu nanesem malo bola, baš kao što je on meni. - nasmejala sam se, ali njegov gnev nije splasnuo.
- Ostavi prošlost u prošlosti,Mia. -
- Okej, mislim da je to ipak moja odluka, zar ne? - podigla sam obrvu, prekrstivši ruke na prstima. Bilo je u njegovom stavu nečeg novog, gordog i nepoznatog.
- Ne razumeš ništa. - zagnjurio je lice u dlanove. - Približićeš mu i popustićeš. Ponovo ćeš se zaljubiti u njega, a on će te opet odbaciti i povrediti. - 
- Nisam idiot! Svestan si da za njega nemam više nikakva osećanja. -
- Nemaš, ali imaćeš. -
- Skote, radi se o mom izboru...- 
- Kako god. - Grubo me je prekinuo i pogledao me pomalo  hladno. - Nemoj meni da plačeš kad te opet šutne. - 
Otišao je. Nekoliko sekundi sam u mislima razmatrala ideju da nastavim sa svađom, ali Ajvi mi je prišla.
- On je toliki kreten. - namrštila sam se.
- On je.. Pa, razumem ga. - Ajvi se nasmejala.
- Zašto se smeješ? - kao da je sav Skotov bes ispario iz njega i uvukao se u mene.
- Shvatila si danas, zar ne? - upitala me je, jedva obuzdavši kikot.
- Šta tačno? - 
Ajvi je prevrnula očima.
- Mia, vidi se da si plavuša. Skot ima pravo da se naljuti. Ne jer ga nervira Maksovo nabustito ponašanje. Pa, čak ne ni da bi ispao tvoj prijatelj. - 
- Nego? - 
- Ljubomoran je, ljubavi. Nenormalno je zaljubljen u tebe! -