Metak sudbine

2.poglavlje

- Istina ili izazov? - Ajvi me je munula laktom u rebra, dok smo svi sedeli u mrklom mraku na memljivom podu neke zgrade.
- Ne igram. Preskočite me. - promrmljala sam, obgrlivši kolena rukama. 
- Gde je u tome zabava? - Ves me je upitao, dok je jedino svetlo bacao njegov žar sa cigarete.
- Ne želim zabavu. Hoću da izađem odavde. -
- Samo izvoli, ako želiš da te uhapse. - Maks me je netremice gledao.
- Ko je ostao? - upitno sam pogledala u Skota, koji je već neko vreme ćutao, zadubljen u misli.
- Svi. Osim nas. Par popušenih džointa i ukradena gajba piva će im sad biti najmanji problem. - 
Bio je u pravu. Pred očima su mi se nizale slike koje sam se već odavno trudila da potisnem u svom umu i da ih se ne sećam. Videla sam Dina kako maše pištoljem, a potom vadi kesu punu novca. Setila sam se oružja koje je kao dokazni materijal završilo u reci, zajedno sa odećom i fantomkama. Zamislila sam Džejkoba, skrivenog na tavanu napuštene zgrade, kako umotan u otrcano ćebe zahvalno uzima zalihe koje smo mi doneli. Skrivanje begunca. Neregistrovano oružje u posedu maloletnika. Tuče, pucnjave. Znala sam da smo okruženi problemima koji su nas sad stisli za gušu poput nevidljivog oružja.
Začuo se bat užurbanih koraka. Svi smo se uspravili, napeto osluškujući. Skočili smo na noge. Ves je stao ispred Ajvi dok je ona ubrzano disala, a Maks me je uhvatio za ruku i gurnuo iza sebe, na šta sam se namrštila i prkosno ga gurnula kako bih se približila. Svom snagom me je povukao u senku iza svojih leđa.
- Ne budi tvroglava. - zurio je u mene, na šta sam ja samo prevrnula očima i prekrstila ruke na prsima.
Kada su se vrata odškrinula, nisam disala. Celo telo mi je bilo u grču, spremno za napad. Sekundu kasnije, ugledala sam čupavu kosu i dobro poznato lice. Majkl je škiljio kroz mrak, uprerivši nam blic u oči.
- Idiote. Prestravio si nas. - Skot je prosiktao, dok je Ajvi zahvalno ciknula. Osetila sam kako mi se olakšanje razliva celim telom, jureći mi niz krv.
- Bezbedno je. Možete izaći. Otišli su. - promrmljao je i širom otvorio vrata. Pluća su mi se napunila svežim noćnim vazduhom kad smo izašli na ulicu, a mesečina i ulične svetiljke mi nikada nisu sijale jače. U daljini sam ugledala ostatak ekipe.
- Šta se desilo? - 
- Rutinska kontrola. Komšije su zvale policiju zbog preglasne muzike. Gas i Džastin su privedeni zbog posedovanja droge, ali trebalo bi da ih puste čim im obaveste roditelje. - 
- A...Znaš već šta? - nisam se usuđivala da izgovorim celu rečenicu, mada čim su mi se oči susrele sa Majkovim, znala sam da je razumeo.
- Nemaju pojma. Sve je u redu. - klimnula sam glavom, zadovoljna njegovim odgovorom.
Kada smo se pridružili ostalima, svi su bili poprilično tihi. Osetila sam da mi se ruke tresu, pa sam ih nabila u džepove. Nikada nisam pokazivala svoje slabosti. 
- Ajvi, dođi da te pitam nešto. - Maks je procedio. 
Kao i ja, i Ajvi je nekada bila sa njim. Lako je podnela raskid jer je poslednje nedelje njihove veze već bila zaljubljena u Vesa. Nije bila slomljena kao ja, ali je sama činjenica da me je Maks toliko povredio naterala Ajvi da ga prezire.
- Rekla sam ti da mi se ne obraćaš. - procedila je.
- Samo dođi. - podigao je glas.
Ajvi je ustala i udaljila se sa njim. Po mahnitom gestikuliranju, bilo je očigledno da se svađaju. Napeto sam zurila u njih. Skot takođe.
- Nemam nameru da širim laži o tvom životu, niti sam to ikada radila. Ti mene više ne zanimaš. Odavno! - vikala je ona.
- Znam da izmišljaš. Čuo sam, nemoj da se izvlačiš. Barem priznaj ono što si zgrešila! - 
- Ne želim da se raspravljam sa tobom. - ona je zabacila svoju dugu, smeđu kosu i uputila se ka nama.
- Kurvo! - viknuo je za njom.
Sledećih par trenutaka nisam bila svesna šta radim. Skočila sam na noge i uputila se ka njemu, gotovo trčećim korakom. Čula sam Skota koji me je dozivao, ali se nisam obazirala. Bilo mi je preko glave ovog umišljenog kretena. 
- Kako si je nazvao? - stala sam ispred njega, podigavši glavu jer je bio dosta viši od mene.
- Pravim imenom. Trebalo bi da ode do opštine i raspita se kako da ga promeni iz Ajvi u kur..-
Nije dobio priliku da završi rečenicu, jer sam mu u sledećem trenutku pesnicom zaustavila izlaganje. Skot je dotrčao do nas, zaprepaštenog izraza lica. Besno sam gurnula Maksa, a on me je zgrabio za zglobove i povukao sebi. Iz sve snage sam ga šutnula u međunožje, a kad se savio, duboko dišući od bolova, Skot me jeuhvatio i podigao. Prebacio me je preko ramena i poneo me kao džak, dok sam se ja otimala. 
- Pusti me, ubiću ga, kunem ti se! - vrištala sam.
Seo je na klupu i povukao me da sednem kod njega u krilo. Uzdahnula sam, osećajući kako me bes popušta.
- Platićeš za ovo. - Maks je doviknuo.
Osmehnula sam se i tiho, sebi u bradu promrmljala:
- Videćemo. -