Hell and paradise

16. dio

-Falilo mi je sve ovo. Falio si mi ti. Mislila sam da te vise nikada necu sresti.
-Ali eto,sada smo zajedno,srecni kao nekada.
Zagrlila sam ga jako.
-Dosta tuznih lica,hajdemo jesti tortu.
-Ok. Nasmijala sam se.
Pricali smo,smijali se,prisjecali smo se svega sto smo prozivjeli. Nismo ni primijetili da je 4h ujutro.
-A sta mislis da sada malo spavamo? Pitala sam ga.
-To bi bila dobra ideja. Nasmijali smo se.

Sutradan

Budi me Luka. Vidila sam kako mi donosi dorucak u krevet.
-Jaoo, kako si ti divan.
-Sve za tebe.
Poljubili smo se.
-Hajde jedi i spremi se. Vodim te negdje.
-Gdje?
-Vidices kada stignemo.
Obukla sam dugu bijelu haljinu. Bila sam veoma radoznala. Zanimalo me je sta sada smijera.
-Jesi li spremna?
-Jesam.
-Ok idemo.
Nakon nekoliko minuta voznje dosli smo na aerodrom.
-Luka,sta radimo ovdje?
-Strpi se jos malo.
Nakon 15 minuta cekanja,odjednom sam vidila mamu,Ninu i Danijela. Poceka sam da placem. Potrcala sam ka njima. Jako sam zagrlila manu.
-Mnogo si mi nedostajala. Mislila sam da te necu vise vidjeti.
Rekla sam kroz jecaj.
-Sve je u redu. Sada smo opet zajedno. Rekla je kroz plac.
Pogledala sam u Ninu i Danijela. I oni su plakali. Zagrlila sam ih jako.
-Udavices nas. Kroz salu je rekao Danijel. Svi smo se nasmijali.
-Ne mogu vam opisati koliko ste mi svi falili.
-I ti si nama. Bojali smo se da cemo te izgubiti zauvijek. Ali eto,sada si opet sa nama. Rekla je Nina.
Okrenula sam se prema Luki.
-Zasto mi nisi rekao da dolaze?
-Onda to ne bi bilo iznenadjenje. Hajdemo sada kuci.
Stavili smo kofere u auto i krenuli. U autu smo pricali o Leu. Sve sam im ispricala i zatvorili smo tu temu.
Dosli smo kuci.
-Wow,kuca je prelijepa. Mama je rekla sa odusevljenjem.
-Udjite. Rekla sam srecno.
Zajedno smo rucali,te su mama,Nina i Danijel otisli da spavaju. Bili su veoma umorni. Luka i ja smo gledali film.
-Hvala ti na svemu sto radis za mene.
-Radim to jer te volim.
-Volim i ja tebe. Poljubila sam ga.
-Ovaj put necemo biti budni do 4h ujutro. Idi da se odmoris. Sutra svi zajedno idemo negdje. Zelim da uzivaju dok su ovdje.
-Ok. Laku noc. Umorna sam.
Poljubili smo se. Otisla sam u kupatilo,istusirala se i zaspala sam u sekundi.

Ujutru

Luka me opet budi.
-Hajde ustani. Dorucak je spreman.
-Gdje su mama,Nina i Danijel?
-Odvezao sam ih u grad. Zeljeli su da prosetaju malo.
-Zasto su otisli sami? Trbalo je da idemo svi zajedno. Kako sami da se snadju u gradu. Izgubice se.
-Ne brini. Sve sam im objasnio. Hajde jedi pa idemo kod njih.
-Ok.
Sjeli smo u auto i dosli do jednog malog trga.
-Gdje smo?
-Uskoro ce ti sve biti jasno.
Odjednom su nas okruzili desetine ljudi.
-Sta se desava Luka?

-Dosao je i taj trenutak.
-Sta se desava Luka,reci mi vec jednom.
Okretala sam se u krug i medju ljudima sam vidila mamu,Ninu i Danijela. Formirali su srce oko nas. Pogledala sam u Luku. Kleknuo je i izvadio malu kutiju iz dzepa. Pocela sam da placem. Nisam mogla vjerovati sta se desava.
-Milice,toliko toga smo prosli zajedno,prebrodili smo najteze moguce trenutke. I evo nas tu. Srecni smo. Milice,da li bi htjela da se udas za mene?
Bila sam van sebe. Uzbudjena,srecna,taj osjecaj nisam mogla opisati.
-Da,hocu.
Svi oko nas su poceli da aplaudiraju. Mama i Nina su plakali,kao i Danijel sto nisam ocekivala. Inace nikada ne place. Luka je izvadio predivan prsten i stavio mi ga na ruku. Ustao je i poljubio me. Bila sam najsrecnija djevojka na svijetu.
-Volim te mnogo. Hvala ti sto me cinis najsrecnijom djevojkom na svijetu. Rekla sam mu i poljubila ga.
-Nema na cemu. Zasluzujes da budes najsrecnija.
Poslije,svi zajedno smo otisli kuci. Niko nije skidao osmijeh sa lica. Svi smo bili veoma srecni.
Kada smo dosli kuci,svi smo sjeli u dnevni boravak i pricali o svemu sto nam se desava i sto nam se dogadjalo.
Odjednom,bilo mi je jako muka. Otcrala sam u wc. Svi su se zabrinuli.
-Jesi li dobro? Mama je vikala i kucala na vrata.
-Dobro sam,ne brini se. Umila sam se i izasla iz wca.
-Nije mi nista,samo sam povracala,pojela sam nesto ruzno.
-Jesi li 100% sigurna? Luka me pitao.
-Jesam ne vrini se. Poljubila sam ga u obraz.
-Mama mozes li da dodjes sa mnom u sobu. Moram nesto da te pitam?
-Naravno.

-Reci,sta je bilo?
-Nisam dobila vec dva mjeseca,a sada povracam. Da li je moguce da sam trudna? Kada sam to rekla,cula sam kasljanje kod vrata. To je bila Nina.
-Veoma je moguce da si trudna. Nina idi kupi test. Ali ne spominji Luki i Danijelu nista. Apoteka je odmah tu iza ugla.
-Naravno. Rekla je razdragano i srecno te skakucuci izasla iz sobe.
-Sta da radim,mama?
-Nista. Strpi se. Ako si trudna to je nesto najljepse sto ti se moze desiti.
-Srecna si?
-Naravno. I ti bi trebala biti. Ali sacekajmo da vidimo rezultat.

Nakon 5 minuta

-I? Pitale su me mama i Nina radoznalo.
-Trudna sam.