Taj dan se od ostalih izdvoji iz nekoliko razloga:bio mi je šesti rođendan,a moja majka je vitlala nožem.Ne malim nožem za odreske već onim velikim,mesarskim,koji je svetlucao kao u lošem horor filmu.Očigledno je želela da me ubije.
Pokušavam da se prisetim vremena pre tog dana,da utvrdim jesam li propustila nešto u vezi sa njom,ali taj trenutak je prvo čega se sećam .Malo se sećam svog detinjstva,ali čak pamtim i tatu,koji je umro kad mi je bilo samo pet godinina,ali nju ne.
Kada pitam svog brata Meta za nju,on uvek odgovara otprilike ovako:,,Luda je Vendi.To je jedino što trebaš da znaš."On je sedam godina stariji pa se svega mnogo bolje seća,ali nikada neće da priča o tome.
Kad sam bila mala,živeli smo u Hemptonima i mama je bila dokona dama.Zaposlila je dadilju koja je živela s nama i brinula se o meni,ali noć pre mog rođendana,dadilja je otišla zbog nekog hitnog porodičnog slučaja.Majka je,prvi put u životu,bila odgovarna za mene i nijedna od nas dve nije bila srećna zbog toga.
Ja nisam čak ni želela za zabavu.Volela sam poklone,ali nisam imala prijatelje.Na zabavu su dolazili mamini prijatelji i njihova snobovska dečurlija.Osmislila je neku čajanku za male princeze,koju nisam želela,ali su se Met i naša služavka čitavo popodne proveli u pripremama.
Pre nego što su stigli gosti,ja sam već bila izula cipele i poskidala mašne iz kose.Majka je sišla usred otvaranja poklona,i osmotrila prizor svojim ledenoplavim očima.
Njena plava koja bila je zglađena unazad,a na usnama je imala jarkocrveni ruž,od kog je izgledala još bleđe.I dalje je nosila očev ogrtač od crvene svile,koji nije skidala još otkako je umro,ali dodala je ogrlicu i crne cipele sa visokom potpeticom,kao da će zbog toga biti prikladnije obučena.
