Niko ništa nije rekao o tome,svi su već bili zaoukupljeni posmatranjem mog nastupa.Negodovala sam svaki poklon koji sam dobila.Sve su to bile lutke ili poniji i neke druge igracke kojima se ja nikad ne bih igrala.
Majka je tiho usla u sobu i provukla se izmedju gostiju do mesta na kom sam sedela.Pocepala sam papir s ruzicastim medvedicima s kutije u kojoj se nalazila jos jedna porcelanska lutka.Umesto da iskazem bilo kakvu zahvalnost,povikala sam kako je poklon glup
Pre nego sto sam stigla da zavrsim,njena ruka me je ostro osamarila po obrazu.
,,Ti nisi moja ćerka'',rekla je majka hladnim glasom.Obraz me je boleo od udarca,i zagledala sam se u nju otvorenih usta.
Sluzavka je brzo usmerila prolavu u drugom pravcu,ali ta misao citavo poslepodne nije izbijala mojoj majci iz glave.U trenutku kada je to izgovorila,mislila je to onako kako to vec roditelji cine kad im se deca uzasno ponasaju.Ali sto je vise razmisljala,to sto je rekla je sve vise imalo smisla.
Nakon sto sam citavo popodne imala izlive gneva poput opisanog,neko je objavio da je vreme za tortu.Majka nikako nije izlazila iz kuhinje,pa sam otisla da je potrazim.Cak i ne znam ni zasto je ona otisla po tortu,a ne sluzavka,koja je imala mnogo vise majcinskih sklonosti.
Na stolu nasred kuhinje stajala je ogromna cokoladna torta ukrasena ruzicastim cvetovima.Majka je stajala s druge strane stola drzeci dzinovski nou,kojim je sekla komade torte i stavljala ih na tanjirice.Ukosnice su joj se olabavile u kosi.
,,Cokolada?''Nabrala sam nos dok je ona pokusavala da na tanjirice spusti savrseno isecenu parcad.
,,Da,Vendi,ti volis cokoladu'',obavestila me je majka.
,,Ne,ne volim!'' Prekrstila sam ruke na grudima ,,Mrzim cokoladu!Necu jesti,ne mozes me naterati!''
,,Vendi..'
Nož je slucajno bio uperen u mom pravcu,s malo fila koji se zalepio za vrh ali nisam se uplasila.Da jesam,mozda bi sada se sada sve drugacije zavrsilo.Umesto toga,spremala sam se da opet pobesnim.
,,Ne,ne,ne!Ovo je moj rodjendan ,i ne zelim cokoladu!''povikla sam i udarila nogom o pod sto sam jace mogla.
,,Ne zelis cokoladu?''Majka me je pogledala,a oci su joj se razrogacile u neverici.
U njima je zasjala neka sasvim nova vrsta ludila,i u meni se tek tad javio strah.
,,Kakvo si ti to dete Vendi?"Lagano je krenula oko stola,priblizavajuci mi se.Noz u njenoj ruci je odjednom delovao mnogo opasnije nego nekoliko trenutaka ranije.
,,Ti sigurno nisi moje dete.Sta si ti,Vendi?''
Zureci u nju,povukla sam nekoliko koraka unazad.Izgledala je pomahnitalo.Ogrtac joj se otvorio,i videle su se izrazenje klucne kosti i crni bodi koji je nosila ispod ogrtaca.Koraknula je napred ovog puta s nozem uperenim pravo u mene.Trebalo je da vrisnem ili pobegnem,ali ja sam se zaledila.
,,Bila sam trudna,Vendi!Ali ti nisi dete koje sasm ja rodila!Gde je moje dete?''U ocima su joj se skupile suze,a ja sam samo domahnula glavom.,,Verovatno si ga ti ubila,zar ne?Pojurila je k meni,vristeci da joj kazem sta sam uradila s njenom pravom bebom.Na vreme sam je izbegla,ali me je saterala u ugao.Priljubila sam se uz kuhinjske elemente nemajuci kud,a ona nije odustajala.
,,Mama!'',povikao je Met na nju s druge strane prostorije.U ocima joj zatreperi tracak prepoznavanja,glas sina koga je zaista volela.Na trenutak sam posmislila da ce je to zaustaviti,ali samo je shvatila da joj ponestaje vremena,pa je podigla noz.Met se bacio na nju,ali pre toga secivo je vec pocepalo haljinu i poseklo me po stomaku.Krv mi je natapala odecu kad me je bol obuzela,i histericno sam zajecala.Majka se i sve snage borila s Metom,ne zeleci da pusti noz.,,Ubila ti je brata,Metju!'',ponavljala je majka,mahnito ga gledajuci ,,Ona je cudoviste!Moramo je zaustaviti!''
