Kraljica Noći

Prvo poglavlje

Berlin, jun 2012.

Plavokosa devojka, maslinastih očiju, osmehivala se momku koji joj je prilazio. Bio je viši od nje petnaestak centimetara, imao je kratku kovrdžavu smeđu kosu i plave oči. Razvijena ramena i leđa su se ocrtavala na uskoj crnoj majici kratkih rukava, koja se uklapala sa njegovim tamnim farmerkama. Kada ju je ugledao, na licu mu se pojavio zavodljiv osmeh. Prišao joj je, svoje ruke je obmotao oko njenih leđa, dok je ona svoje nežne šake smestila u njegovu kosu. Gledali su se nekoliko trenutaka u oči i smešili jedno drugom. Ubrzo je prekinuo magiju njihovih pogleda i poljubio je strastveno. Savršeno su odgovarali jedno drugom, i oboje su bili svesni toga. Ali njihove želje nisu imale isti ishod.

Prekinuo je poljubac, prebacio svoju ruku preko njenog ramena, označavajući svoju teritoriju, pa su se uputili ka njegovom omiljenom kafiću. Ona se sve vreme smešila, i nažalost, nije bila svesna onoga što je očekuje, nije očekivala to ni u najgorim noćnim morama, jer on je bio njen dečko, dečko za kojim su sve devojke trčale, kog su sve želele, a on ih je sve odbijao, i voleo i želeo samo jednu, nju. Ili je to bila samo njena imaginacija i pusta želja?

Sofija je devetnaestogodišnjakinja, koja veruje u pravu ljubav, u sudbinu, u sve što Klaus nije mogao da joj obezbedi. Sofija je odrastala uz svoju majku, uglednog advokata i veoma uspešnu i brižnu ženu. Kada je Sofija imala svega 5 godina, visoka crnokosa žena se pojavila na pragu njene porodične kuće sa trudničkim stomakom. Zvala se Ana, i ona je bila ljubavnica njenog oca Kristofera, koga je obožavala i koji je bio njen uzor. Kristofer je, saznavši od Ane da će dobiti sina, odlučio da napusti Sofiju i njenu majku, da se razvede, i započne novi život, jer iznad svega, on je želeo da ima sina, naslednika. Samo to mu je bilo bitno, a pošto mu to Sofijina mama, Hana, nije obezbedila, on ju je ostavio. Hana je prešla preko svog ponosa i molila ga na kolenima da se predomisli, da ostane uz nju i Sofiju, da im je potreban, ali on je samo prošao pored nje sa koferom i otišao sa Anom, koja se pobednički osmehivala. Kristofer je otišao i zaboravio da ima petogodišnju ćerku iza sebe, od tada je nije ni jednom pozvao, pitao kako je, niti čestitao rođendan. Jednostavno je nestao, iščezao, i Sofija ga nikada više nije videla. Kristofer je prvi muškarac u nizu u kog se Sofija razočarala, ali on ipak nije onaj koji joj je naneo najviše boli, jer ona je tada bila isuviše mlada.

Klaus je visok dvadesetdvogodišnjak, zavodljivog izgleda, svestan svog uticaja na žene. Nije mario ako bi povredio neku od njih tokom ostvarenja svog cilja, zadovaljavanja svojih potreba. Njegov život činili su motori, alkohol, cigarete i žene, ponekad bi u obzir došla i droga. Tokom tinejdžerskih godina, upao je u loše društvo i postao problematična osoba. Njegovi roditelji su bili uticajni poslovni ljudi, stoga nisu posvećivali dovoljno vremena svom jedincu. Štaviše, nisu ni slutili u šta im se sin pretvorio, sve dok jednog dana policija nije došla na vrata njihove kuće, i pritvorila njihovog mezimca zbog uličnih tuča. Njegova majka se slomila tog trenutka, a njegov otac je pobesneo, razne misli su mu padale na um,a čak i da ga se odrekne. No, ipak nije to učinio. Otišao je u policijsku upravu, dao poveliku sumu novca i izvukao svog sina. Od tada, Klaus je svakim danom bivao sve gori i gori, iako je obećao roditeljima da će se popraviti. Ne možemo protiv sebe samih, zar ne?

"Malena, danas si nešto zamišljena? "
" Nisam, nego jedva čekam da vidim gde me vodiš. Znam da ćemo se odlično provesti ".
" Hoćemo ", još bolje nego što misliš. Ovome se nikako nisi nadala malena. Večeras. Ti i ja. Sami. Bićeš samo moja.

Sofija i Klaus su se upoznali pre tri meseca. Kiša je lila ulicama Berlina. Sofija se vraćala sa proslave osamnaestog rođendana njene drugarice. Bila je mokra do kože, i blago se tresla. Obzirom da je bilo 2 sata iza ponoći, ulice u tom kraju su bile puste. Iznenada, neko je uperio svetlo u nju i Sofija je pokušala da prekrije oči svojim nežnim dlanovima. Svetlo je i dalje gorelo, ali je čula kako neko korača prema njoj kroz kišne barice. Uplašila se, i refleksno zakoračila unazad, na šta se čovek nasmejao. Približio joj se i time svojim razvijenim leđima zaklonio bleštavo svetlo svog motora. " K..Klaus? " jedva je izustila. Nije mogla da veruje da je to on, da stoji oči u oči sa njim, sama, u ovoj pustoj ulici. Pohađali su istu srednju školu, on je bio četvrta, a ona prva godina. Oduvek ju je privlačio, ta njegova kosa, njegov bilstavo beli osmeh, razvijena ramena, mišići na rukama. Kao i svaka devojka, posmatrala ga je u tajnosti i divila mu se, jer nije znala za njegovu drugu stranu, koju je vešto skrivao. Nije ga uživo videla 3 godine, samo je slušala od svojih drugarica razne priče koje su kružile o njemu i njegovom buntovnom životu.
"Taj sam, malena " zavodljivo se osmehnuo, na šta su Sofijini obrazi blago porumeneli. " Šta radiš ovde, u ovo doba? " prišao joj je korak bliže, i kroz nju je prošla jeza. Nije bila svesna da on ovako utiče na nju.
" Vraćam se sa rođendana " rekla je svojim nežnim, pevljivim glasom.
" Vidim da ti treba prevoz. Pođi sa mnom, odvešću te kući " pružio joj je ruku, čekajući njen pristanak. Nesigurno mu je pružila ruku, nesvesno mu davajući pristanak ne samo da je odveze do njene kuće, već i da povredi njeno mekano srce, jer sve što Klaus dotakne, pretvara se u pepeo.
Pomogao joj je da se popne na njegov crni motor, a zatim je i on sam seo na njega.
" Malena, drži se za moja leđa ". Klimnula je glavom i obmotala svoje nežne ruke oko njegovih leđa. Na sebi je imao mokru, crnu kožnu jaknu i crnu atlet majicu, na kojoj su se ocrtavali njegovi mišići. Sama blizina i dodir njegove kože, u Sofiji je budio čudne osećaje, koje nikada do sada nije osetila. Bila je nervozna,i on je to osećao.
" Opusti se. Sigurna si sa mnom " rekao je nežno onoliko koliko mu je dubina njegovog glasa dozvoljavala. Njegov glas je delovao omamljujuće na Sofiju, i ona je istog trena spustila svoju glavu na njegova leđa. Upalio je motor, a ona je lagano sklopila oči u želji da uživa u svakom trenutku ove noći, jer možda nikada više neće biti nasamo, sa njim, Klausom.
"Koja je tvoja adresa? " upitao je nakon nekoliko minuta i trgnuo Sofiju iz polusna. Rekla mu je svoju adresu i momentalno se postidela sebe same. Samo je sela na motor potpunog stranca, bez imalo sumnje i premišljanja. Pritom je uživala u vožnji i umalo zaspala. Mogao je da je odvede bilo gde, ali sva sreća, bio je pristojan i pitao gde stanuje. Sklonila je glavu sa njegovih leđa i blago se odmakla. Nije ni osetila da je kiša prestala. Posmatrala je ulice Berlina i iščekivala trenutak kada će stići u svoj kraj.
"Malena, kako se zoveš?" Klausov dubok glas je prekinuo tišinu koja je vladala između njih dvoje, i narušio savršen sklad zvuka motora i Sofijinih misli.
"Sofija " rela je drhtavim glasom i vratila se svojim mislima.
" Lepo ime " nastavio je. Želeo je da razgovara sa njom, da sluša njen divan glas, da uživa u samom pogledu na nju. Želeo je da se okrene ka njoj, i da još jednom pogleda njene predivne zamišljene maslinaste oči, ali ga je nešto sprečavalo. Nastavili su sa ćutanjem, ona u svojim mislima,on fokusiran na put i zvuk svog motora. Iznenada je spustio svoju ruku na njenu i ona se lagano naježila, a on se zadovoljno nasmejao.
"Stigli smo " rekao je pomalo tužno. Iako nije želeo sebi da prizna, Sofija je uticala na njega, njen dodir mu je prijao. Pomogao joj je da siđe sa motora, pozdravili su se, a on je seo na svoj motor, i nestao u noći, baš kao što se i pojavio. Noć je vešto sakrila svaki njegov trag, kao da nije ni bio tu pre svega nekoliko minuta. Sofija je ušla u svoju kuću sa osmehom na licu, jer je videla svoju simpatiju od pre nekoliko godina. U njenim očima, on je bio isti mladić, koga je svakodnevno gledala u školi i kom se divila. Njegovo lice je ostalo isto, njegove plave oči su i dalje bile misteriozne, njegovi zubi blistavi, a osmeh zavodljiv. Nije mogla da poveruje da je taj mladić, sa kojim se vozila, u stvari onaj iz priča koje je slušala. Bila je previše omamljena njime, da bi mogla da poveruje.