Kraljica Noći

Drugo poglavlje

Berlin, mart 2012.

Sedeli smo za stolom, koji se nalazio u mirnijem i donekle izdvojenom delu kafea. Vladala je opuštena atmosfera, svetlo je bilo prigušeno,a u pozadini se čula lagana muzika sa radia. Nedaleko od nas, sedeo je još jedan mladi par. Devojka je pored svoje nežne krem torbice smestila buket snežno belih ruža, pa sam pretpostavila da su i oni nešto proslavljali. Klaus i ja smo čavrljali o raznim temama. Bila sam omamljena njegovim glasom, samom njegovom pojavom, koja je imala isti  efekat kao opijum, da nisam ni primetila trenutak kada je privukao svoju šaku mojoj i isprepletao nam prste. Bila sam isuviše iznenađena njegovim postupkom, te sam zaćutala na trenutak i zamislila se. Nas dvoje se gotovo nikada nismo držali za ruke, pošto je Klaus smatrao da je to kliše, koji bi škodio našoj vezi. Pokrenula sam par puta razgovor na tu temu, ali je bilo bezuspešno i razgovor bi se završavao žustrom svađom. 
" Što si se zaćutala? " upitao je i prešao nekoliko puta nežno preko mog palca svojim. Trgla sam se, ali sam ipak ćutala još par sekundi, pa tek onda odgovorila.

" Nisam, samo nisam očekivala da ćemo doći ovamo." odgovorila sam i nasmešila se. Klimnuo je potvrdno, mada sam znala da ga moj odgovor nije zadovoljio. On je bio svestan da mu nisam rekla pravi razlog moje zamišljenosti i zahvalna sam mu što nije insistirao na mom odgovoru. Nežno sam prevukla osmeh preko usana, dok sam lagano vrtela pramen kose kažiprstom. Upijao je svaki deo moga tela svojim pogledom, što je navelo moje obraze da se blago zarumene. Imao je preveliki uticaj na mene i na moje telo, a to me je, mada nisam želela čak ni samoj sebi da priznam, u jednu ruku plašilo.
Zazvonio mu je telefon. Ustao je i uputio se u pravcu toaleta. Okrenula sam se za njim, a on se  zavodljivo nasmešio i namignuo mi, te posvetio svoju punu pažnju osobi sa druge strane. Nastavila sam da vrtim pramen kose, razmišljajući o onom mladom paru. Potajno sam im se divila i priželjkivala da se ja nalazim na mestu te devojke. Njih dvoje su izgledalo nekako obično, uobičajeno, a opet tako savršeno. Zračili su energijom, koja se stopila u potpunosti sa vazduhom i prelazila na ljude u njihovoj blizini. Poželela sam da i mi budemo takvi. Jednostavni, a posebni.
Izvadila sam mobilni iz svog džepa i upalila svoj internet, kako bih pregledala svoj facebook. Ništa novo, samo gomila slika malih, slatkih ljubimaca i raznoraznih modnih predloga.

Okrenula sam se opet ka Klausu, i videla ga kako se žustro raspravlja. Išao je napred-nazad i besno mlatarao slobodnom rukom. Pokušavala sam da dokučim sa kim se raspravlja i oko čega, ali bezuspešno. Kada je primetio da ga posmatram, prekinuo je poziv i vratio se za sto, vidno besan. " Morao sam da se javim, izvini. U suštini, niko bitan ", promrmljao je i pozvao konobara. " Vreme je da krenemo ", rekao je i izvadio novčanik iz svoje crne kožne jakne.
" Kuda idemo, ako smem da pitam?"
" Daleko od ovog mesta, to je sigurno".
" Misliš li na kafe ili grad? ". Njegova izjava je pobudila čudan osećaj u meni.
Konobarica je došla i prekinula naš razgovor. Otvoreno je flertovala sa Klausom, bez obzira na to što sam se nalazila svega nekoliko koraka od nje. Pokušavala sam da iskontrolišem sebe, dok je svaki atom u meni je želeo da skoči na nju i počupa joj tu nadograđenu kosu. Uspela sam nekako da razvučem blagi osmeh i pravim se da ona zapravo ne postoji. Ostavio je poveliki bakšiš, uhvatio me za ruku i izveo.
" Nisi mi odgovorio na pitanje ", nastavila sam naš razgovor kada smo izašli.
" Videćeš ", uhvatio me je za struk i privukao sebi, a onda strasno poljubio.

Odvezao nas je do njegovog stana.
" Imam nešto za tebe, u dnevnoj sobi je. Ja ću te čekati ispred. Nemoj da se zadržavaš, znaš da ne volim da čekam." nasmešio se i poljubio me.
U dnevnoj sobi, na staklenom stolu, nalizala se kutija sa crvenom mašnom. Pored mašne nalazila se kartica, na kojoj je pisalo:
Najlepše za najlepšu,
Klaus.
Povukla sam nežno mašnu i skinula poklopac sa kutije. Unutra se nalazi uska haljina boje kože, prekrivena cirkonima, koji su ličili na dijamante, a ispod nje su se nalazile bež sandale. Istog trena sam skinula odeću sa sebe i presvukla se. Otišla sam do kupatila, kako bih popravila šminku i svoje lokne. Kada sam završila, pogledala sam se još jednom u ogledalo. Bila sam zadovoljna onim što vidim. U odrazu sam videla devojku sličnu onoj iz kafića. Ne, nismo imale fizičkih sličnosti, mi smo delile energiju, onu energiju koja opija svakoga na koga naiđe. Ljubav. Obe smo bile zaljubljene.