Echo of The Legend

|5| "Prva borba"

Srce mi je kucalo tako brzo, a daha jedva da sam imala. Imala sam osećaj kao da se penjem na neku planinu. Šta ako nas uhvate? Šta ako nas Peterson vidi? Šta da radimo? - razmišljala sam. O Bože, ti si lisica. Ti si natprirodno biće, možeš ti to. Uostalom ovo ti je šansa da saznaš koja si vrsta lisice! - govorio mi je glas u glavi.
"Ako mislite da preživite, morate se transformisati!" , rekao nam je Derek.
"Ali nisu još spremne" , rekao je Džejs.
"Moraju biti! Ako se ne transformišu, uhvatiće ih i mučiti sve dok ne priznaju gde smo mi ili još gore, gde je Pehar!" , rekao je Derek.
"Ne, u pravu je. Potrudićemo se!" , objasnila sam im.
"Samo ne razmišljajte puno o tome. Važi?" , rekao je Džejs i uhvatio me za ruku.
"Sve što treba da uradite je da im izbijete luk i pištolj iz ruke. Ako vas pogode, ne brinite nisu smrtonosne, samo osećate bol." , rekao je Derek.
Samo bol? Samo treba da im uzmemo oružjee? Helloouu?? Juče sam saznala da ovo postoji, danas sam tek počela sa treniranjem. Kako da uspemo u ovome?
Nije više bilo negiranja, moramo to da uradimo. Poslušala sam Džejsa i nisam puno o tome razmišljala, osetila sam promene na sebi. Uspele smo!!

Nešto me plašilo, a to su bile moje oči, bile su plave. Zar ne treba da budu narandžaste ili žute? Džejs mi je objasnio da su svakome plave dok ne saznamo šta smo. Ovo mi je prvi put da sam se transformisala, ako to možemo tako nazvati. Imala sam velike očnjake i svetleće oči i velike kandže, što je veoma kul. Jedan lovac me je napao sa strane, udarila sam ga kao što me Džejs učio. Oborila sam ga na pod i uzela mu pušku. Peterson je stajao sa strane i posmatrao, nije nas prepoznao. Čudno!
Alison se odbranila kandžama, ne znam kako, a Derek i Džejs su ih sa lakoćom sredili, verovatno ovo rade često. Gotovo! Svi lovci su na podu, bez oružja, svi osim Petersona koji je sa strane. - setila sam se. On jedini nije na podu, a ima pušku. Tada sam osetila bol, neopisiv bol, gori nego onaj u školi, mnogo gori. Okrenula sam se i videla meli metak zaboden u moj levi kuk, mogao je da se izvuče ali je bolelo. Derek je sredio Petersona, i svi lovci su pobegli dok sam ja ležala da podu nepomična. Bol je bio toliko jak, htela sam da vrištim. Tada me Džejs poneo u auto. Seli smo i odvezli se do njihove kuće. Odjednom sve mi je postalo mračno, crno. Onesvestila sam se.

xxx

Otvorila sam lagano oči i gledala u drveni braon plafon. Bila sam na nekom udobnom krevetu, nisam htela da ustanem sa njega. Videla sam da su oko mene njih troje. Pogledala sam kuk, metak je izvadjen, a rana je nestala. Zacelila sam se.
"Koliko sam dugo u nesvesti?" , pitala sam.
"Nekoliko minuta!" , rekao je Džejs.
"Jesi dobro?" , pitao je Derek.
"Da, da... Dobro sam!" , bilo mi je dobro, veoma dobro. Taj osećaj je bio super, borili smo se, imali očnjake i svetlucave oči, bilo je super. Sve do dela kada sam pogođena. I još ne znam šta sam. Nisam upotrebila ovu šansu da saznam koja sam vrsta lisice. Izgleda da ću još čekati! - mislila sam u sebi.
"Moramk kući, sutra idemo u školu!" , rekla sam Alison.
"Ja ću vas odvesti" , rekao je Derek.

xxx

Stigli smo kući, veče. Lepo je napolju. Izašla sam na terasu, uzela lap-top i tražila nešto o drevnim lisicama, vukodlacima i jaguarima. Sve što sam našla je da lovci mogu da nas ubiju ako koriste vatrenu strelu koja je crvene boje. Već sam postala umorna pa sam legla da spavam. Nisam ni primetila da je bilo 4 ujutru, a u 7 idem u školu. Divno!

xxx

Ustala sam, jedva,  obukla se i istrčala iz kuće. Mama i tata opet nisu bili tu, ovog puta su u Meksiku, zbog posla. Imali smo matematiku a ja sam bila mrtva umorna.
"Kate!" , zvala me Alison.
"Molim!?" , rekla sam joj.
"Kontroliši oči, plave su!" , rekla mi je zabrinuto.
"Ali kako?" , spustila sam dole glavu, hvala Bogu pa sedimo u poslednjoj klupi. Pokušala sam da se skoncentrišem na oči i odjednom, boja je postala svetlo-zelena, uobičajena.
"Dobro urađeno!" , čula sam glas.
Okrenula sam se da vidim ko je rekao i videla Džejsa kod prozora. Mogla sam da ga čujem zbog mog poboljšanog sluha koji se polako razvijao. Neće valjda sad da me prati gde god da krenem? Ono sinoć je bila nezgoda, mogu da se branim!

Izašla sam napolje do njega.
"Nećeš me valjda pratiti u stopu sada?Ono sinoć je bilo slućajno, a i nije bolelo!" , malo sam slagala ali ne može me uvek pratiti.
"Hejj, opusti se. Ne pratim te. Ja i Derek smo se upisali u školu jer smo tinejdžeri, a po zakonu je da moramo u školu." Molim?! U školu? Sa mnom i Alison? Mora da se šališ? Sad će me uvek posmatrati. Mislim nije da mi smeta da me takav momak gleda, ali me nervira, mogu sama da se branim.
"Pa dobro, srećno u školi!" , zadržala sam svoje misli za sebe i samo mu poželela sreću.

Evo ga i peti deo priče. Nadam se da vam se sviđa. Ostavite like, comment ili vote, jako mi znači. Ostanite sa nama i saznajte kako će Kate saznati šta je i šta će biti od ljubavi između dvoje ljudi? Xoxo, Sarah➰