Priručnik kroz apokalipsu (very, very, very slow updates)

VREMENSKE NEPOGODE

Pet dana se ne pomeram iz skrovišta. PET DANA. Mislim da sam zaboravila kako se hoda. Jedina vedrija strana je što me niko ne uznemirava. ALI ako ostajem ovde automatski sam gotova,a kretanjem su šanse manje, tako kaže priručnik, a i pre apokalipse je značilo da ako se zabarakidiraš u jednu sobu i stopiš sa sofom verovatno ti je dojadilo sve i čekaš da..... pa recimo odgledaš par sezona 'How I met your mother', ali svi znamo na šta ciljam, na to da se kajem što umesto toga nisam gledala 'The walking dead'. Sudeći po priručniku nije kao da bi me nečemu naučilo, ali ima više veze sa apokalipsom od Teda Mozbija.

Klimatske promene su bile osetne i ranije, onako drastično, ali su sada još drastičnije. Ako je ujutru padala kiša popodne će se razvedriti i ne samo to već temperature dostižu i do 38 stepeni, a taman za vreme večere očekujte vejavicu. Želim prvo da zahvalim generaciji svojih roditelja što se toliko brinula za našu planetu i u nasledje nam ostavila ovo. To je divno. U glavi imam sliku svoje majke koja kaže 'Kakva nekultura i nezahvalnost', zato što sam joj već skrenula pažnju na to šta su uradili, a ona mi je samo to rekla. Valjda ju je istina zabolela ili šta ti ja znam, ljudi su suviše osetljivi, mislim bili su suviše osetljivi.

U predelu gde se ja nalazim je trenutno jako maglovito i sparno. Ne mogu da poverujem u to. I ne mogu dovoljno da zahvalim što imam ovu gas masku jer pobogu ova magla je žute boje. Vidljivost je mala, a ja ne znam da li je to prednost ili mana jer ako ja ne vidim nikoga to znači da oni ne vide mene.

Nisam mnogo prešla do sledećeg prenoćišta. Razlog su uglavnom prethodna zapažanja jer vas navlačenje jedinog duksa koji ste poneli za slučaj nevremena neće zagrejati u jakoj snešnoj oluji. Prsti su mi totalno promrzli kada sam konačno opazila Sunce. U samo nekoliko minuta sam bila totalno mokra, a zatim i suva. Nisam ni primetila da nosim duksericu dok nisam počela da osećam vrtoglavicu. Ni to me nije sprečilo da nastavim. Još nešto što mi je budilo neprijatan osećaj u stomaku jeste što nigde okolo nisam naišla ni na jedno, pa kako bih rekla 'nesvakidašnje' stvorenje. Možda ih je sve spržilo Sunce.

Utrenutku kada počne da pada neka vrsta grada za koju mogu da se zakunem da je kamenje, odlučujem da prespavam tamo gde trenutno deluje najbolje da se izbegne razbijanje glave. Pošto sam negde, gde vegetaciju čini pa kamenje (što je totalno netačno nikada kamenje nemojte nazvati vegetacijom) nalazim prorez gde mogu da spavam.

Osećam neku mučninu i sada kapiram da mi je mozak spržen, možda je najbolje leći i spavati.

• ŠESTO PRAVILO SVAKE APOKALIPSE •

Vremenske nepogode nisu ništa neuobičajno. Stalno ćeš nailaziti na njih. Stalno. Te vremenske nepogode jako brzo mogu pokositi dosta ljudi koji će naravno pokupiti dosta bolesti iz njih. Neke se i prežive.

Jako je bitno da se oblačite slojevito kao preventiva da vam ne bi bilo suviše hladno ni suviše toplo. Ali ako primećujete zvučim kao neka vaspitačica koja objašnjava deci kako da se obuku za izlet. U apokalipsi ti nemaš toliko odeće da možeš da se oblačiš slojevito osim ako sa sobom ne vučeš dva kofera, što i ne zvuči loše ako ste imali dovojno vremena da se spakujete, što bi moglo značiti pod 1) da možda uopšte niste zahvaćeni apokalipsom ili 2) da imate veštine moje majke, ali pošto nijedno ni drugo nemaju blage veze sa krajem sveta onda to i nije slučaj.

I sad pošto odeća i kišobrani odpadaju, moraćete da se vratite prvom poglavlju i da se setite da nikada ne idemo po čistini jer ste tu najizloženiji kako vanzemaljcima tako i vremenu. Zašto me niko nikad ne sluša?

U svakom slučaju šesto pravilo je prvo pravilo.

Tražimo skrivene i zarasle puteve koji su najsigurniji za prolaz.

-

Tek nakon što sam ustala i osetila neočekivani talas vrućine videla sam da sam u pećini i da me nešto posmatra.

A/N: Inače hvala što čitate ovo delo jednog malo uvrnutog uma bez pravog smisla za humor čiji su apdejti redji i od videa Danisnotonfire.