Hari
Brzo sam utrčao u Zakovu kuću u kome je vidim bila ludnica. Već sam se dovoljno otrijeznio da mogu da odem u bolnicu sa Hanom. Ne znam šta mi je bilo koji sam kreten, šta sam uradio nedužnoj curi!
Znam da Zak ne pije mnogo, popije jedno-dva piva ali ne više. Nikad se nije napio.
"Zak..Zak" Govorim zadihan dok Zak uplašeno gleda moje krvave smeđe hlače, baš kao i tri cure oko njega kao i Teodor.
Brzo prekrije rukama usta da ne bi vrisnuo dok ga ja sad zbunjeno pogledam.
"Ti..Kako si mogao!" Viče i to jako i muzika staje , svi u dnevnom boravku gledaju u nas.
"Nisam ništa uradio kunem se..Ja..Ona..Onesvijestila se..Udario sam je i glava joj je počela krvariti.." Govorim dok osjećam da mi se vid muti od suza. Ne neću plakati zbog nje!
"Koji si kreten Hari o Bože! Nije valjda mrtva?!" Vrišti u skače od stola tako da jedna djevojka koja mu je sjedila u krilu padne na fotelju.
"Ne!" Odvratim kroz smijeh.
"Ti nisi normalan Hari! Što si morao da je pratiš sad bi se sretna vratila kući ili bi se, šta ja znam ljubila sa tim dečkom ili nešto više, uglavom bila bi sretna!" Uzviknuo je hvatajući se za glavu dok je njegov zadnji dio rečenice u meni izazvao veliki bijes.
"Začepi" Govorim bijesno.
"Ti si lud čovječe lud si!" Zak vrišti i staje ispred mene. "Šta čekaš ti? Kad te policija bude tražila zbog ubistva OVAJ PUT te Zak neće štititi!" Vrišti na mene i snažno ga udaram pesnicom u lice od čega mu iz nosa kreće krv.
"Rekao sam da začepiš!" Vrištim.
"Zbog te kurve koju si upoznao prije par dana udario si mene, svog najboljeg durga?" Govori nevjerovajući.
Ne dopuštam da tako neko priča o njoj! Ona nije kao ostale!
"Bilo ko!" Govorim pokazujući na mnogo tinejdžera u prostorjiji "Ako nešto kaže o Hani ubit ću ga!" Vičem i trčim iz kuće u bolnicu. Moram biti sa njom..
(..)
Još jednom pogledam njeno tijelo koje na krevetu leži bez svijesti.
Ako joj šta bude ubit ću se!
Pogledam njenu glavu koja je skoro spala sa jastuka pa ustajem sa stolice u podižem joj glavu sa jastuka i stavljam jastuk pravo. Pod ruku mi zapne neki papirić pa ga polako izvučem i vratim jastuk na mjesto , lijepo položim njenu glavu i ponovno sjednem na stolicu.
Otvorim papirić.
Moja najveća želja ;
Da progledam.
Pogledao sam u nju i bez da sam shvatio , jedna suza mi je skliznula niz obraz.
Plačem!
Plačem zbog cure!
Ostvarit ću ti tu želju Hana obećavam da hoću.
Papirić stavljam u džep i izlazim iz sobe pa pravo kod nekog doktora ulazim u ordinaciju.
Pročistim grlo i sjedam na stolicu ispred njegove.
"Izvinite što ovako ulazim ali hitno mi treba jedan doktor bilo koji." Govorim brzo dok me doktor zbunjeno gleda a onda klima glavom. "Moja.." djevojka "drugarica je slijepa i želim da joj pomognem da progleda. Ima li neki lijek, operacija?" Govorim tiho dok doktor duboko udiše.
"Postoji rješenje naravno. Operacija, ali je mnogo skupa" Govori brzo i klimam glavom.
"Koliko?" Pitam i doktor me pogleda nijemo.
"Preko 30 hiljada." Govori i duboko uzdišem. Nemam toliko novca ali ja to mogu.
"Zagovorite termin" Govorim i vlažim usnicu jezikom. "Novac ću vam donijeti..Za dva dana" Govorim i već znam kako ću da dobijem taj novac.
"U redu. Imamo slobodan termin za.. Šest dana" Govori i nešto upisuje u svesku. "Usput, izvolite broj mog telefona a hirurg će da dođe za šest dana i da je operiše." Govori pružajući mi neki papirić koji brzo prihvatam, smješkam se i izlazim iz ordinacije.
(..)
Trčim u Teodorovu kuću i naravno u dnevnom boravku vidim njega i Zaka kako igraju neku igricu.
"Ljudi" Govorim tiho i obadvojica se okreću prema meni. "Hitno mi treba pomoć" Govorim brzo i oni se međusobno gledaju pa onda mene.
"Nisam dobio izvinjenje" Govori Zak kroz šalu i pokazuje na svoje lice.
"Sorry bro.." Govorim i sjedam na kauč do njih. "Još večeras moramo da opljačkamo onu banku hitno mi treba novac" Govorim odlučno.
"Molim? Ne možemo to, uhvatit će nas policija stari! Ajde za opkladu došao bi i Mik a bez njega smo uhapšeno!" Govori Teodor brzo.
"Ljudi molim vas, prvi put vas molim za nešto!" Govorim očajno i oni se ponovno pogledaju.
"Dobro ali dužan si nam! Koliko?" Pita Zak brzo.
"30 hiljada" Odgovaram i skoro se zakusnu pivom.
"MOLIM?" Teodor viče. "Što će ti toliko novac?" Pita brzo.
"Zbog Hane. Operacija očiju, ma samo se večeras u 9 spremite i budite ispred moje kuće, krećemo sa mojim autom i do 11 navečer treba da budemo gotovi" Govorim ustajući.
"Zbog..Hane?" Govori Zak sa smješkom.
"Zaljubio si se" Govori Teodor.
"Nisam se zaljubio! Samo , razbila je glavu zbog mene i..Želim da joj se nekako odužim" Lažem i oni to primjećuju.
"Platiti 30 hiljada da se nekome odužiš za razbijenu glavu? Bro, znamo te" Govori Teodor tiho.
"Nije bitno! Samo budite u 9 kod mene i nikom čak ni Sari ne govorite za ovo jer je mala ljubomorna ko pašče" Govorim kroz smijeh i izlazim iz kuće.
Jedva čekam da me Hana vidi, za šest dana.
