Backfire (Niall Horan) Prevod Na Srpski

Poglavlje 13-Harriev dan

Sledećeg dana sam se probudila u istom krevetu gde je Phebs sklupčana u loptu ponovo tokom bola koji sam osećala. Oh, kako mrzim ove dane, nikad ne mogu lepo da spavam i samo hoću da plačem ujutru. Do sada, ovo je najgora bol koju sam osećala; mogu samo da mucam i plačem tiho. Moja plava prijateljiva se probudila i odmah me zagrlila odmah znajući da je treći dan najgori od svih.

"Shh, sve će biti u redu," obećala je, mazeći me nežno. Još sam plakala. "Bella! Pilule!" Pozvala je crnokosu koja se probudila i otrčala da uzme pilule i čašu vode. Jedva sam mogla da se pokrećem; čak i disanje je teško. Ozbiljno, htela sam da umrem. "Evo, Alex, uzmi ovo i biće ti bolje," Phebs je pitala i znala sam da je upravi ali nisam mogla da se pomerim uopšte.

"Pomoć," šapnula sam bez glasa, mrzeći moju sreću što imam takavu užasnu mesečnicu.

Phebs me je zamolila da progutam pilile i nastavila da me mazi dok sam nastavljala da plačem. Posle sat ili tako nešto, čule smo kako nam neko kuca na vrata. Bila sam još u boli, ali sam prestala da plačem i mogla sam da se pomerim ponovo, ali sam se osetila nesigurnije nego ikad. Hoću zagrljaj odmah, i ne bilo kojo zagrljaj. Ne. Hoću Niall zagrljaj.

"Udji," Bella je odgovrila i uskoro su pet momka bila u našoj sobi gledajući nas sa velikim osmesima, bar dok me nisu videli sa crvenim očima i držana od strane Phebs kao da ću se polomiti svakog trenutka.

"Alex, jesi okej?" Niall je pitao dokazeći do kreveta gde sam ja, njegove oči pune brige.

"Nekako," odgovorila sam u šapati. "Još se ne osećam dovoljno dobro." Seo je do mene. Nisam mogla da si pomognem i bacila sam se u njegove ruke. Odmah me je zagrlio i mazio mk kosu. Zakopala sam glavu u njegove grudi, puštajući da me njegov dodir čuva, lečeći mi bol bolje nego pilule. Phebs ne iskoristila priliku da ustane i ode do kupatila.

"Da li ti treba nešto?" Zayn je pitao, sedeći pored nas i mazeći mi ledja. Protresla sam glavom polako. Sada mi samo treba Niall.

"Oh, jadna Alex," Harry je prokomentarisao dolazeći bliže. "Ali ne brini, kako je danas moj dan, imaćeš sve što ti treba i svo mažemje na ovom svetu," kovrdžavi je obećao i pogledala sam nagore da mu dam sladak i zahvalan osmeh. Iskreno sam htela da ostanem gde jesam, ali sam im već rekla da je danas Harriev dan, tako da ne mogu samo da otrčim i zaboravim to.

"Trebaće mi više maženja nego ikad," upozorila sam i on se nalezio, kao da može da uzme štagod mu bace. "Okej, ali neću još da se pomeram." Dodala sam ne zato što sam još u bolu, ali i zato što me Niall grli i ništa ne može da me natera da se osećam bolje.

Oh, postala sam prava devojčica.

***

U autobusu smo i idemo u sledeći grad a ja sam u Harrievim rukama, koji je nastavljao da se igra sa mojom kosom, pokušavajući da nadje sve crvene pramenove u mojoj kosi. Čitala sam Insurgent posle govorenja non-stip sa Phebs o Divergentu i o tome kako volim Četiri i kako smo Neustrašivi i ja isti dok je ona bila skroz Miroljubiva. Svi su gledali u nas kao da smo lude, ali smo bile tako srećne u tom momentu. Stvarno hoću da pročitam knjigu u mojim rukama, ali svaki put kad pročitam ime Thobias ja postanem depresivna, ali nije njegova krivica, nego moja jer nisam mogla da prestanem da razmišljam o prethodnim vezama i kako su propadale.

Zatvorila sam knjigu i zgnjurila se još više u Harrya, osećajući kako mi se oči pune suzama. Nastavila sam da mislim o Marcusu, i Jermemiju, i Carlu, i Nicku; misleći kako su mi svi oni slomili srce nekako. Uvek sam mislela da im se svidja, da brinu za mene, ali na kraju sam ja jedina koja je bila u vezi.

"Zašto me ne vole nazad?" Pitala sam Harrya u šapatu. Pogledao me je zbunjeno i razumeo je šta se dešava kad mi je video lice.

"Jer su seronje," odgovorio je grleći me jako. "Zaslužuješ bolje od njih i oni su izgubili najviše."