Backfire (Niall Horan) Prevod Na Srpski

Poglavlje 16-Čudno

Nemam više mesečnicu i ništa se ne čini manje prelepim. Osetila sam se kao svoja ponovo, nema vise pilula, nema više potrbne devojčice, nema više suza zbog glupih razloga. Dame i gospodo, Alexia Porter se vratila!

Kretali smo se ka novoj destinaciji u autobusu za turneju, samo momci i mi. Phebs je u boljem raspoloženju, kao i ja. Posle mog razgovora sa Zaynom stvari su postale malo komplikovanije. Izbegavala sam Nialla, naravno, nisam mogla da ga pogledam u oči a da ne osetim potrebu da zaplačem ili da ga ne pitam za objašnje jer sam mislila da će me sažaljevati, i ne treba mi za to. Tako da sam provodila vreme sa devojkama, pokušavajući da razvedrimo Phebs dok je Danielle bila sa Liamom.

Od tada, prošlo je četiri dana.

"Da li si gladna, voljena ženo?" Louis je pitao sedeći pored mene dok sam igrala Solitaire na telefonu.

"Ne moraš ni da pitaš, Louis. Znaš da sam uvek gladna. Možeš da pitaš: možeš li da izdržiš svoju glad?" Odgovorila sam ne pomerajući oči sa igre.

"Pa, da li možeš da izdržiš svoju glad? Jer ja ne mogu, umirem ovde." Zadržala sam oči zalepljene za igru i uskoro je Louis tražio moju pažnju. "Molim te, Alex, molim te! Napravi mi nešto za jelo!" Preklinjao je.
"Pusti me da pobedim ovo sranje i skuvaću ti nešto. Ako me ne pustiš da završim, izbaciću te iz autobusa. Kapiraš, mužu?"

"Hajde! Možeš da pobediš! Idemo, Alex, idemo!" Navijao je za mene i malo mi je falilo da ga udarim ali sam odlučila da se fokusiram na igru dok nisam pobedila.

"Da li ti je neko rekao koliko dosadan možeš da budeš?" Pitala sam ga kako sam ustajala i kretala se ka maloj kuhinji da spremim nešto. "Slatko il slano?" Pitala sam ga.

"Da, mnogo ljudi mi je to reklo. Slako, molim," odgovorio je Louis i prevrnula očima i potražila sastojke za voćnu salatu. Zdravo je i brzo se pravi. Dobitak-dobitak.

"Hoću i ja hranu!" Irski akcenat je zahtevao i držala sam vazduh dok nisam osetila da je pored mene gledajući preko ramena šta radim. "Hoćeš da napraviš nešto i za mene?" Pitao je ali sam zadržala oči fiksirane na nož u ruci. Neći sresti njegove oči pa da mi srce preskoči otkucaj. Pokušavala sam da ga prebolim, ali nije lako kad mi se on približavao sve vreme, kad vidim te kučeće oči, ili njegov sladak osmeh. Teško je zaboraviti osobu koja je pored tebe sve vreme i kad si u prokletom autobusu za turneju. Definitivno nema mnogo mesta za skrivanje.

"Naravno," promumlala sam bezvoljno još a izbegavajući, čak sam se malo pomerila u desno.

"Da li nešto nije u redu?" Niall je pitao grabeći mi lakat ali sam ga otresla brzo jer mi je njegov dodir slao elektricitete kroz moje telo.

"Nope. Ništa. Sve je savršeno," odgovorila sam se pomerajući se dalje od njega ponovo, ali je zakoračio bliže.

"Lažove," izjavio je Niall iznenadjujući me, i Louisa isto. Čula sam ga kako uzdiše. "Znam te i izbegavaš me, Alex. Zašto? Šta sam sad uradio?" Osetila sam njegovu iznerviranost kad me je zgrabio ponovo i okrenuo da mogu da ga vidim lice u lice. "Kaži mi šta se desilo, Alex. Molim te," njegov ton je smiren, dubok i njegove oči su me preklinjale ali nisam mogla da mu kažem razloge, nisam mogla da mu kažem da se ponašam ovako jer on ne oseća isto što i ja i to me je ubijao iznutra, gledati ga svaki dan znajući da moja osećanja nisu uzvraćena teralo me je da vrištim. Ne mogu da mu kažem to.

"Kunem se, nije ništa bitno. Ne moraš da brineš, Niall." Upravo tada je sam videla Zayna kako stoji nekoliko koraka dalje gledajući scenu sa nečim što može jedino biti objašnjeno kao krivica. "Zar ne, Zayn?" Govorila sam glasno srečući njegove braon oči. "Niall preuveličava."

"Alex," šapnuo je i nasmešila sam se, preklinjajući ga da me podrži. "Da, Niall. Samo preteruješ," napokon je rekao razumejući šta sam ga pitala.