Anđeo u okeanu krvi...

27. April 1994
-Proleće, blago sunce spuštalo je svoje tople zrake u dvorište prelepe vile u najlepšem delu grada Beograda..
Tako buran i urban grad a za njih dvoje tako miran u njihovom ljubavnom gnezdu, gde se samo osećala ljubav i blagoslov i tik po neki žagor kikotanja..
Dvorište su oslikavale zelene boje koje je sačinjavalo živo žbunje sa ružama čije su latice lebdele po dvorištu.
U dvorištu prelepe bele vile stajao je mladi zaljubljeni bračni par, na licu im je bila ljubav a u očima iskre sreće..
-Stela tako sam srećan što te imam u životu, ljubavi hvala ti što postojiš! "Govorio joj je dok ju je lagano ljuljao na ljuljašci u dvorištu"
-Kada bih te stvarno zagrlila koliko te volim, mislim da ne bi preživeo taj zagrljaj.. Znaš osećam da se mrda svaki put kada je spomenemo, malenoj se baš dolazi na svet, naš život plod naše ljubavi. I uopšte mi nije žao imali smo zašta da se borimo protiv svih i svega ovo nam je nagrada Mark! Naša mala princeza Emili..
-M- Znaš od prvog momenta kada sam te ugledao na slici želeo sam da budeš majka moje dece i Bog mi je uslišio tu želju, nosiš moju kćer! "Prišao je Stelinom stomaku i poljubio ga, a zatim pomilovao"
-M- Kćeri moja, moja Emili mama i ja smo se mnogo borili za našu ljubav za tebe, za nas... Ti si naša princeza i željno te iščekujemo da tvoj plač i smeh još više ulepšaju naš dom... a tata ce da ti kupi puno igračaka i da ti pravi kašice... "U tom momentu prekinuo ga je Stelin smeh i suze u očima, nasmejala se od sreće jer je gledala ljubav svog života kako željno iščekuje kćer"
-S- Ti si sve što sam ikada želela, najbolji suprug, najbolji otac i najnežnije biće, hvala ti još jednom i znaj da te volim više od života, čak je i to mala reč prema onome što osećam..
-M- Prelepa si, cmok, volim te, cmok i mnogo volim cmok da te ovako brzo ljubim dok se smešiš cmooook...
Ti si sve što volim, i naravno našu malu Emu koja će nam uskoro stići i ne, ne ne želim da vidim te suze u tim krupnim očima ne, nikako.. Nikada nemoj plakati sem od smeha.. Najlepša si kada se smeješ i uvek sam voleo taj tvoj specifični osmeh kakav niko nema.. Sećaš li se kada si kao tinejdžerka zbog svog jakog glasa i smeha probudila celu moju kuću ah ludice volim te i sada kao prvoga dana samo još luđe.. miris tvoje mekane kože i te crne prekrupne oči koje me zakucaju za zid svaki put kada me pogledaš ah ako nastavim da pričam poludeću. Hajde idemo u kuću danas sam ti spremio šampitu tvoje omiljeno!!!
-S- Jao ludice moja pa ja tebe obožavam, nadam se da će se i našoj maloj Emi svideti tatina poslastica!

Ovo je prvi deo ali tek kasnije kreće pravo lice priče kakvo niko ne očekuje. Sam naziv vam opisuje na čemu se priča bazira. Možda je uvod dosadan ali kasnije se spremite za emotivno adrenalinski rolerkoster :)