- S kim pričaš ti? - upita ju otac koji je sve slušao na vratima.
- Ni sa kim, tata. Znaš da ja volim razmišljati na glas.
- Da, znam.. ali sam isto tako čuo da spominješ nekakvog Doktora? Imaš li problema sa zdravljem? Znaš da meni uvijek sve možeš reći, ljepotice.
- Nije tata ništa, pa rekla bih ti ja. Sad idi, stvarno moram spavati.
- - - - - - - - - - - - -- - - - - - - - - - - -- - - - - - - -- - - - -- - - - - -- - - - --- - - - - - -- - - - - - - - - - - - -- - - - - -
U tom trenu pojavio se Doktor ispred mojih očiju. Osvrnula sam se oko sebe.. ne mogu vam opisati ugođaj. Zvijezde, planeti, šarene boje oko mene a tamo u daljini crno.. praznoća. Ništa. Samo jedan crni planet usred tog praznog koji odašilje negativnu energiju sve do mene. Doktor me pogledao, uhvatio za ruku i ubacio u svoju govornicu.
- Ipak si došao. -rekla sam mu previše uzbuđeno.
- Naravno da jesam. Zar si posumnjala u mene?
- Pa da znaš da i jesam. Zašto si mene uzeo? Gdje sam ja? Koliko dugo već sanjam?
- Smiri se i sve ću ti objasniti. Ti posjeduješ dar. Možeš predvidjeti budućnost i vidjeti prošlost. Darovana si. Jedna si od Sedam. Trebaš mi da pobjedim Vremenski rat dok još sve nije izgubljeno.
- Jedna od sedam? Pojasni. Ništa te ne razumijem! Kakav rat?
- Vidiš, ti zapravo nisi čovjek.
- Molim?! Dosta je bilo, Mell probudi se! - počela sam se štipati, a on me gledao s podsmijehom.
- Ne sanjaš. Ovaj put sam te stvarno uzeo. Vidiš, bio je jedan grad.. Galifrej.. Tamo smo rođeni mi, Vremenski Lordovi.. Jedan Gospodar vremena, moj predak je išao u posjet Zemlji, imali smo misiju. Tamo je upoznao tvoju majku. Odveo ju je u Galifrej, slomili su zakone svemira i ona je ostala trudna s njim. Ti si dobila dar- Pola čovjek, pola Gospodar Vremena.
- Gluposti.. - iako sam mu već tada vjerovala.
- Ozbiljno. Ima Sedam takvih na Zemlji. Tebe smo pokupili Mell, a sada idemo po ostale.
- Opet ti! A gdje je tebi obitelj/dom? Zašto sve ovo?
- Ja nemam dom. Ja samo imam T.A.R.D.I.S. , ovu govornicu kojom putujemo.. a sada imam i tebe. Putuješ svemirom sa mnom htjela ti to ili ne.
--- - - -- - - -- -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- - - - - - - - - - - - -- - -- - - - - - - - -
Otišla sam u drugi kraj Doktorovog TARDIS-a. Zadivjelo me sve što sam u njemu pronašla. Čak sam odlučila ostati. No, ne zadugo. Pogledala sam u Doktorove oči.. on me je već gledao. Imao je smeđe oči poput kestena koje je dugo prelijevala rosa. Bio je tako blag i snažan. Pored njega sam se osjećala sigurno. Znala sam da tamo pripadam. Zamislite samo da vi odete, da čujete ovakvu priču? Biste li mu vjerovali? Nebiste sada, ali da ga vidite odmah bi mu povjerovali i najveću glupost.. jer te oči, te oči su dovoljno propatile da bi izrekle laž.
- -- - - - - -- - - - - - - -- - - - - - - - - - -- - - - - - - -- - - - - - -- - - - - - -- - - - - - - -- - - - - - -- - - - - - -
- Stigli smo. - rekao je zabrinut, čak pomalo i prestrašen.
- Gdje sam? Kakvo je ovo mračno mjesto?
- Skaro. Planet gdje se Daleci kote. Upoznat ćeš ih uskoro.
- Što radimo ovdje? Ne znam dali sam još spremna za velike korake.
- Moram okupiti Sedam! Tebe imam, idemo po drugog!
- Drugog?!
- Bez suvišnih pitanja i prati me. Primjete li nas, gotovi smo oboje. Nestalo mi je energije. -tad je upotrijebio svoj sonični odvijač da otvori metalna vrata.. to je nešto najdivnije na svijetu.
- Nisam spremna. Želim kući!
On se samo nasmijao.
