U tom trenutku nisam ni stigla razmišljati. Jedino o čemu sam razmišljala je da što prije izađem odavde. Neznam trebam li im vjerovati. Jedino što mi je preostalo je da pomognem pa šta bude nekan bude.
-dobro,sad možeš ići. Ali zapamti nesmiješ nikome reči ni za nas ni čime se bavimo. Dobit ćeš poruku gdije ćemo se sastajati i kada. Nemoraš nas se bojat. - sa smiješkom je rekao Leon.
- U redu. A kako ću ja znati gdje je to mijesto gdje se sastajemo?
-netko će dolazit po tebe. Ivane ti je sad odvezi doma. Nađemo se kasnije na našem starom mijestu.
- ok.-ozbiljno je odgovorio Ivan.
Ušla sam u automobil. Auto iz snova. Ivan me samo pogledao. Šutio je kao da nisam u autu. Na pola puta mi je rekao da neznam u što se upuštam da i on nije znao pa do čega ga je to dovelo. Da hoda po gradu sa skrivenim pištoljem i da vozi automobil koji vrijedi milijune. Neznam ni šta da odgovorim na to. Ša je tu je. Sada je gotovo. Sada više nisam kao prije.
(...)
Stali smo pokraj moje kuće. Izašla sam bez pozdrava. On je odmah zvao nekoga i rekao da je riješeno, okrenuo se i otišao.Ušla sam u kuću i pozdravila mamu. Mama kao mama pitala je gdje sam bila i zašto se nisam javljala. Rekla sam da sam bila kod prijeteljice. Tako nevolim lagat mami ali moram. Otišla sam u sobu. Sjela sam na krevet i počela razmišljati. Ušto sam se ja uvalila. Više nema povratka.Otišla sam se otuirati jer mi to jedino pomaže da se opustim. Mobitel je zvonio ali ja nisam čula. Leon. Nazvala sam ja njega i pitala što je trebao. Rekao je da če za dvadeset minuta doći do mene jer mi je nešto zaboravio dati. Opet sam počela razmišljati.
Ubrzo se čulo zvono na vratima. Mama je otvorila.To je bio Leon. Pretstavio se kao moj prijatelj.
-Došao sam........ moramo razgovarati.-nije želio pred mojom mamom reći da mi je došao nešto dati.
- dobro. Idemo gore u moju sobu.
popeli smo se na kat. Ušli smo u moju sobu.Sjela sam na krevet a on je stajao.
-ovo sam ti zaboravio dati. sa desne strane je izvadio pištolj.
-neželim ja to. Čak neznam ni kako se to koristi.
-uzmi a sutra ćemo se naći da malo provježbaš. Evo ovdje su ti meci.Sakrij to negdje gdje nitko neć naći. Ja ću ti reći kad da ga poneseš. U redu ?
-U redu. Nisam ništa drugo mogla reći.
Otišao je a ja sam spremila pištolj.Jedino ja znam za mijesto gdije sam ga stavila.
(...)
Sišla sam na večeru. Nisam mogla večerat.Samo razmišljam o onome što se danas dogodilo. ustala sam se od stola i otišla leći. Tu noć uopće nisam spavala.
YOU ARE READING
BRZINA U KRVI
Actionovo je malo drugačija priča. Biti će tu ljubavi, ali biti će i boli. VOLIM VAS!!! <3 <3 <3 <3