Jutro je jako brzo došlo. Ustala sam i počela se spremat za školu.Još samo da se obujem. Taman je zazvonio mobitel. LEON. DA se javim ili da se pravim kao da nisam vidjela. Ostavila sam neka zvoni.
(...)
Krenula sam prema školi. Putem sam pokupila Belu. taman kad smo došle ispred škole začula se truba od auta. Okrenula sam se i vidjela Leona i Ivana.Otišla sam do njih.
-šta vi tu radite?-pitala sam ih i pogledala Belu. Gledala je začuđeno.
-ajde. Ulazi u auto moramo ići. Svi nas več ćekaju.
Ušla sam u auto. Čula sam Belu kako viće kuda idem i otkucaje svoga srca. Kao da mi je adralin porastao ne za 10% več za 100%.
-zašto se nisi javila kad sam te zvao?-ozbiljno me je pitao Leon.
-oprosti. Nisam čula mobitel. Ostavila sam ga u sobi.
-već sam mislio da si odustala. Znaš da nemožeš odustat više.
-znam.-povišeno sam rekla.
Vozili smo se dosta dugo. išli smo kroz šumu, dok nismo došli do nekakvog strog spremišta. Ispred su već bili nekoliko ljudi sa svojim automobilima.
žao mi je što je ovaj dio malo krači.
kasnije ću napisati nastavak ovoga dijela.Potrudit ću se da svaki drugi dan stavim novi dio.
VOLIM VAS PUNO!!! <3 <3
YOU ARE READING
BRZINA U KRVI
Actionovo je malo drugačija priča. Biti će tu ljubavi, ali biti će i boli. VOLIM VAS!!! <3 <3 <3 <3
