BRZINA U KRVI

samo moj auto <3

Ušli smo u staru prostoriju. Toliko ljudi na jednome mjestu. Samo sam ja jedina djevojka. Nemogu vijerovati u sta sam se ja upetljala.
   -ovako nova utrka je za tjedan dana. Leone da prijavim dvojicu?
   -može. Dođi da te vidimo.
Pozvao me je k sebi. Danas samo gledaj i uči.
   -prijavi mene i Ivana. Baš se vidjelo kako svi poštuju i slušaju Leona.
Kako bi prošao sastanak a da ne odvoze barem jednu utrku. Leon protiv Ivana.
   -sjedni u auto. Ja idem nešto provijeriti.
   -ali...
   -nema ali ulazi u automobil. Odmah!!!
Ušla sam u auto. On je došao do nekog tipa i nešto ga je pitao. Baš me zanima šta.
   -el gotovo ono?
   -je, samo što ne stigne.

(Leon pov)
Nadam se da če joj se svidjet. Kupio sam joj auto, da vidi koliko mi znači.
Nisam siguran dali sam možda pogriješio to što sam ju uvukao u sve ovo. Mislim da sam se malo zaljubio u nju. Kako i nebi. Kada pogleda onim plavim očima i kad zamahne kosom ostanem bez zraka. Neželim da joj se išta dogodi. Čuvat ću je kao kap vode na dlanu.

Utrka. Hehehe ako se to može uopče tako nazvat. Neznam zašto to rade i što uopće ja moram biti u autu.
Ušao je u auto. Krenula sam se vezat on me samo pogledao i nasmijao.
Krenula je utrka. U jednom trenutku Ivan ga je prestigo. On je skrenuo  na drugu cestu dok je Leon nastavio voziti pravo. Pitala sam ga kuda idemo.
   -imam iznenađenje. Sačekaj koji sekund. Svidjet će ti se.
Polagano sam vidjela staru napuštenu pistu. Samo malo šta? Čiji je ono automobil?-začuđeno sam upitala.
   - IZNENAĐENJE!!! Maleni poklončić.
   -maleni??????????
   -Ajde zamijenimo strane.hehehe
   -sta? Kako misliš zamijenit? Što ću ja voziti???
   -Naravno. Što neznaš?-sa smiješkom je rekao.
   -znam ja ono osnovno što me je tata učio.
   -ajde dalje ču te ja učit i u ostalom trebat češ odvest auto doma.
   -Doma??
   -a ne ostat če ovdje. Pa naravno doma.
Zamijenili smo strane i polako krenuli. Stalno mi je govorio da malo ubrzam ali nisam mogla. Sva u strahu sam jedva i volan držala a kamoli da bi stisla gas.
Več je skoro pao mrak. Eh sad treba odvest auto doma. Tko zna šta ću morat reči mami.
Ušla sam u auto. Sve novo ćak i na kljućevima ima malena mašnica. Mrzim mašne. Upalila sam i polagano krenula. Strah me je policije no Leon je rekao da se nebrinem. Ako me zaustave on će sve sredit. On je vozio iza mene.
Napokon smo došli doma. Moja mama je istrčala van i naravno počela vikat da gdje sam ja do sad i naravno čiji je to auto. Nisam samo ja izašla iz auta izašo je i Leon iz svog.
   -odmah mi reci šta je ovo??
   - nemojte se derat na nju. To je moj poklon za njezin 18  ročkas.
   - a ti si?
   - drago mi je ja sam Leon. Ja sam.. Ovaj...njezin dečko.
Samo malo jel on rekao dečko...
   -ajde moram iči ljubavi pusa.
Poljubio me u obraz i otišao. Ušla sam sa mamom u kuću.
   - i koliko ste zajedno?
   -am...dvije godine. Tako nešto.

(Leon pov.)
O bože. Kako sam mogao reči "njen dečko ". Kako li mi je to samo palo na pamet. A onaj poljubac. Ja sam ju poljubio. Svoju vilu sam poljubio.
             " HVALA TI ŠTO SI LAGAO MOJOJ MAJCI. I HVALA NA POKLONU...PUSA".
Poslala mi je poruku. Sada definitivno mislim da sam se zaljubio.

Hey!!! Nadam se da vam se sviđa. Sada tek postaje zabavnije.
Sljedeči nastavak sutra navečer u ovo vrijeme.
P.S pišem novu priću "GIRL WOLF". koja će sasvim drugačija od ove.

Volim vas puno <3 ;*