Posljednja minuta

Trenutak predaje

Probudila sam se, željela sam ono što većina drugih ne želi kad se probude. Željela sam biti zdrava, željela sam neki mir i tišinu. Samo to, ništa više. Osjećala sam bol u nogama i rukama, neki čudan okus u ustima. Pokušala sam da ustanem, ali moja bol u nogama mi to nije dopuštala. Za taj dan sam imala puno da učim, bila je to hemija, informatika i fizika. U tom trenutku kad sam vidjela hrpu knjiga samo sam skolpila oči i počela plakati. Bilo je jako rano, ni trun svijetlosti nije prodirao u moju sobu. Bilo je mračno i zastašujuće, a tih dana se vrtila priča o KILLER KLAUNOVIMA i dalje nisam mogla sa spavam. Ustala sam napravila čaj i sjela na svoj krevet, razmišljala sam o svemu, a najviše o tom6e kako da se oporavim da idem u školu.
Počinju prvi simptomi
Najednom mi je postalo sve crno i pala sam na krevet, čaša se odbila od pločice i razbila se. Bila sam sama u kući.Ležala. sam oko 20 minuta na krevetu. Pokušala sam da ustanem da odem po toplomjer i da pokupim čašu međutim mi se počinje mantati i ne mogu nikud. Doturala sam nekako do naše kućne apoteke uzela toplomjer izmjerila temperaturu, bila je oko 38.8 počela sam se bojati, shvatila sam da nešto nije kako treba, odmah sam kontaktirala roditelje i rekla im u kakvom sam stanju. Oni su mi rekli da popijem tabletu za smirenje i da popijem čaj. Nakon što sam popila tabletu počinjem se znojiti i postaje mi biti jakk hladno. Ovo me je sve čudilo jer nikad mi nije bilo ovako.
Nakon 2h temperatura još nije spala, samo se povećala na 39.0 pokušala sam da zovnem roditelje ali moje glas je nestao potupno, napisala sam im poruku, a oni su rekli da će poslati sanitet da me vozi u bolnicu i da će me oni čekati, međutim ja sam izbjegavala te odlaske u bolnicu, pogotovo kod doktora jer se samo umaram a nemam živaca da slušam doktora.
Zaspala sam, sa strahom da se neću probuditi, a prije na par noći sam sanjala kako umirem, kako me nema, budila sam se povremeno.
No san mi se odjednom učvrstio, spavala sam 7h.
Nakon dugo spavanja budi me neki lijep miris, miris hrane.
Znala sam sigurno da je mama nešto fino napravila.
Opet je ista situacija, ne mogu da ustanem, nemam glasa, ruke mi trnu, o Bože, o Bože.
Roditelji mi nisu dozvolili da idem u školu, misleći da će mi se nešto loše dogoditi.
Ovo me najviše boljelo, zato što sam ja mislila šta se to događa s zdravom osobom?
No, najednom počinje prvo gušenje, počelo me je gušiti ležala sam na krevetu i odjednom me počinje gušiti. Mama me podigla u sjedeći položaj, ali moja glava i tijelo je samo padalo, oduzimalo se, nisam osjećala više ništa na sebi.
Mislila sam da su mi krajnici ispali, strašno.
Samo sam se spustila i zaspala u sekudi, no mama me probudila i rekla da mjerimo temperaturu, izmjerili smo bila je oko 40.9
Stvari se zakuhavaju, ja više nisam ono što jesam.
Osjećala sam kako mi nešto hoda u ustima otišla sam do toaleta i vidjela sam neku drugu osobu u sebi, to nisam bila ja, pogledala sam u svoje zube i prijmetila nešto bijelo na krajinicima. Odmah sam počela da razmišljam:''O Bože, pa Darija ti imaš upalu krajnika, trebala bi kod doktora.''
Sama sam sebi ovo govorila, no bilo je već kasno opet sam bila pospala i zaspala sam, no spavala sam samo 3h,  probudilo me je to gušenje, opet isto, no danas samo gore.
Ustala sam s suzama jer su me krajnici bolili jako, tata je rekao da se spremim i da idemo kod doktora da nema više otežavati, u mojoj glavi se formiralo odmah pitanje: '' Šta ako me pošalje u Bihać na ležanje?''
Onda sam shvatila da bi to bilo bolje  nego da se mučim.
Krenula sam da se obučem no nisam mogla.
Shvatila sam da je to bio moj trenutak predaje, da ne mogu više, postajem biti invalid, kojeg će vječno da boli i koji će ostati ovako nepokretan.
Rekla sam tati da mi ide kupiti nešto, no on je odmah kontaktirao našeg dragog rođaka doktora
koji je rekao:'' Šta ste čekali sve ovo vrijeme, odmah joj idi kupi antibiotik, neka ga pije, a u ponedeljak neka mi dođe na pregled, pa da vidimo šta je to, možda joj treba 10 pencilina ili da je pošaljem u Bihać na ležanje da joj izvade krajnike.''
Uplašila sam se i rekla:'' Rado bih izvadila krajnike nego se ovako mučila.''
Popila sam antibiotik i zaspala.
Duboko utonula u san, sanjala moj zadnji dan na ovom svijetu, sanjala da je gotovo.
To su bili snovi koje je jako teško za opisati samo da se prešuti, ostala bez komentara.