Posljednja minuta

Jaki hir u srcu...

Ponedeljak.
Javili su mi da sam dežurna taj dan u školi i da neću biti na nastavi.
Odlučila sam ponijeti knjigu i da ću čitati, vani je bilo jako lijepo vrijeme, bila sam u nekom holu u školi međutim sam izašla vani.
Vani je puhao neki lagani povjetarac, sa moje lijeve strane bile su crvene ruže, čitala sam knijigu od Donne Ares "Soba za nikoga"
Oduševila sam se njenom hrabrošću, i pobjedom, inače sam veliki fan Donne Ares i puno je pozdrvljam.
Tih dana sam pisala s jedim momkom, koji me u svemu ovom ohrabrio, koji me vratio u život u sve što se zove LJUBAV.
Bili smo prijatelji ali se smatramo nešto više od prijatelja.
Voljela sam ga puno, on me smatrao svojom kraljicom.
Moj kralj je sa mnom već odavno i stvarno se super slažemo.
Odlučila sam otići kod njega daa pričamo o svemu, šta nas čeka, bili smo jedan od najzanimljivijih parova i najljepši.
Moj život počinje daaaa see mijenja od onog trenutka
kad je rekao: " Možes še me promjeniš kod mene šta hoćeš, ali moju ljubav prema tebi nećeš nikad"
Ovo znači više od riječi, više od svega. Samo sam ga zagrlila i zaplakala.
On je ustari baš taj, koji me podrzava i u pozitivnom, htio mi je sve najbolje.
Morala sam da idem kući, bilo mi je žao ali morala sam jer mu dolazi mama sa posla.
Bilo mi je žao, ali smo rekli to ponoviti.
Otišla sam kući te sam ponovila šta trebam za školu i otišla da spavam.
Sanjala sam njega, imala sam jaaak hir u srcu, jedva sam poželjela ustati i otići u šlolu da ga vidim.
Bližilo se, sve se bližilo.
Onda me on nazvao i probudio me jednom lijepom pjesmom koja je zaraza za moju dušu.
Te je rekao da ima utakmicu i da ne može da dođe u školu jer ima utakmicu.
Onda sam mi rekla: " Ti ćeš me ostaviti danas da budem sama bez tebe?"
a on reče:" Nikad, neću ići na utakmicu doću u školu zbog tebe."
Meni je bilo jako drago jer sam to čula, onda sam shvatila da me stvarno voli i da nema potrebe da sumnjam u njega.
I naravno i ovaj je dan prošao obično, kao svaki.