Kaješ li se
ili ne,
skrivaš li opet svoje mane?
Da li ti je stvarno krivo,
hoćemo li opet piti pivo?
Jesam li trebala otići,
da li ćeš me ikad stići?
Jesam li trebala ostati
a ti sa glupostima prestati?
Znam da ti ono neću zaboraviti
i u našoj kući manje boraviti.
Ipak, opraštam ti sve,
jer si u nekim trenucima bio uz mene.
Ja te volim,
ali se i dalje pomalo bojim.
Šta ako je ovo samo gluma?
Šta ako me opet povredi taj tvoj stav?
Ja sam za tebe još uvek, mali mrav.
Možda grešim,
samo želim prošlosti što pre da se rešim.
Da bude sve kao davno,
da nema više ništa kvarno.
Da budemo srećni opet
i napravimo preokret.
Da me zagrliš kao nekada
i da budem u tvom zagrljaju sigurna sada.
Toliko boli,
ne želim još na ranu soli.
Samo želim tvoju ljubav staru
i da me jednog dana prošetaš ponosno ka oltaru.
Sanjam o svemu.
Bilo je nebrojivo naših trenutaka
i mojih lutaka,
koje i dalje negde stoje
i našu kuću boje.
Tvojih raširenih ruku,
koje me u snažan zagrljaj vuku.
Sanjam i verujem u sne,
da će sve biti kao pre...
*T.M. posvetila meni*
